То што се клима Бугарске задњих деценија мења данас је већ и многим лаицима јасно. Период који се у народу зове Горешњаци више не траје тек три дана у јулу, а и скијашка сезона се завршава раније него што је било уобичајено. Како би међутим ову промену током последњих 100 година прокоментарисали стручњаци?

„Клима никад није константна, она стално доживљава промене. Према научним сазнањима она је варијабилна не само од епохе до епохе, него и у оквиру неких, рецимо, стотинак година и те су разлике изазване природним чиниоцима” – објашњава у интервјуу за Радио Бугарска доц. др Илијан Господинов са Националног института за метеорологију и хидрологију при Бугарској академији наука. У првој половини ХХ века клима у Бугарској је била релативно топлија. Средином столећа је регистрован дужи период хладнијег времена, док је у последњим годинама ХХ века, па и данас опет знатно топлије. У питању су одступања од 1-2 степена од просека у целој земљи. То је у великој мери последица природних климатских промена и сматра се нормалном појавом, каже доц. Господинов. „Вероватно знате да је у ранијим епохама долазило до много драматичнијих варијација климе каква су била рецимо ледена доба”, наставља он. Али је постепено глобално загревање климе другом половином ХХ века, укључиво и данас резултат утицаја људских активности. Од крајаXVIIвека, откако су почела метеоролошка мерења у Бугарској, управо задњих 20 година је најтоплије, додаје доц. Господинов.

Бурни економски развој може довести до неповратних промена климе, на које људи ће морати да се навикавају. По прогнозама, у наредним деценијама све чешће ћемо бити сведоци релативно топлог времена. Већа је вероватноћа да нас задесе екстремне температуретуре као и да ређе долази до хладнијих периода. То ће узроковати промене у животињском и биљном свету. Због природних еволуционих процеса климатског системаживи организми, укључиво човек, с временом су навикли да се прилагођавају климатским променама, које истовремено воде и до промена познате околине.Због климатских промена могуће су миграције људи из једних подручја у друга.Ови проблеми, као и могућност за постизање споразума о ограничавању људског утицаја на климатски систем наше планете како се не би допустило повећање просечне температуре за више од 2°C на читавој Земљи и тиме спречиле драматичне и неповратне промене климе, биће предмет дискусије на 21. Међународној конференцији о климатским променама која ће се од 30. новембра до 11. децембра одржати у Паризу.

А сада да видимо какво нас време очекује у Бугарској у предстојећој зимској сезони и конкретније у планинама. Да ли ћемо се радовати дебелом снежном покривачу? Ево и прогнозе Илијана Господинова:

„Ова година је карактеристична по томе што неки глобалнији чиниоци снажније утичу на варијације климе у годишњим добима. Такав чинилац је климатски феномен планетарних размераЕл Нињо у Пацифику чији ће се ефекат осећати и у предстојећој зимској сезони на великим територијама Земље, укључиво и на умереним географским ширинама и посебно када су у питању метеоролошки параметри појединих сезона. Ту ће наравно утицати и неки фактори из ближег окружења какви су стање Северног Атлантског океана и стање Земљине површине у Европи и Азији. Због свега тога велика је вероватноћа да ова зима буде блага – очекују нас просечне температуре блиске прошлогодишњим.Падавине ће се задржати у границама вишегодишњих просека, дакле биће мање од прошлогодишњих које су стварно биле обилате.Неће бити пуно снега у планинама, што не значи да неће бити услова за бављење зимским спортовима“, – упозорава метеоролог Илијан Господинов.

Превела: Ана Андрејева