„Стабилност, реалистичност, ефикасност“, тако је министар финансија Владислав Горанов оценио филозофију државног буџета за наредну годину, који је усвојен у начелу.

„Буџет за 2016. г. води рачуна о реалностима. У њему се огледа оно што наше друштво ствара, а иначе пружа довољно могућности да држава извршава своје функције: у сектору социјалне заштите, инвестирања у људски капитал, одбране и безбедности, где имамо међународне обавезе.То је буџет који узима у обзир све датости и потребе државе у наредној години и што је важније - гарантује стабилност на позадини проблема у свету који нас окружује, везаних не само за економску, него и глобалну безбедност“, изјавио је министар Горанов и нагласио да је „основни циљ буџета смањење дефицита и распршивање страховања да ће државни дуг непропорционално расти“.

Пројектовани дефицит износи 1,8 млрди лева (900 млн евра). Нови дуг, који наша земља може да приушти у 2016. г.је до 5,3 млрди лева (2,65 млрди евра). Истовремено је ребалансиран и овогодишњи буџет.

„2012. г.Бугарска је имала буџетски дефицит од тек 0,6 %, а била је међу најбољим примерима у Европи, коментарисала је Десислава Николова са Института за тржишну економију, али сада је наш дефицит четврти по величини у ЕУ – око 5,8% БДП. У периоду најтеже кризе 2009-2012. г. дефицит буџета је био за 2 млрде лева. (1млрда евра) мањи од оног у периоду 2013-2015. г. Целокупна економска ситуација у задње три годиненије оправдан разлог за овакве дефиците.“

Институт за тржишну привреду је израдио свој алтернативни буџет. Десислава Николова каже да је предложени пројекат са нултим дефицитом,али се може постићи по цену тешких реформи.

„Наш циљ је да се пре свега смање текући трошкови и расходи за зараде у буџетској сфериза 10%, каже Десислава Николова. Није то нов предлог зато што је исти био садржан у предлогу буџета владе за 2015. г.На жалост, био је то неуспели подухват бугарске владе.“

Према алтернативном буџету наредна година је могуће да заврши са нултим буџетским дефицитом иако је влада планирала дефицит од 2 одсто, али се то може остварити само ако се спроведе веома озбиљна реформа у сектору „Правосуђе и унутрашњи ред“, разбије монопол Касе здравственог осигурања и рационализују буџети Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова и Министарства правде.

„Ове године први пут смо већу пажњу посветилибуџету судства и МУП-а, наставља Десислава Николова. Ми смо шампиони по броју јавних тужилаца и судија по глави становника. Да и не говоримо о броју чиновника који је највећи у целој Европи.У питању је фрапантна неефикасност.“

Институт за тржишну привреду предлаже укидање неефикасних пореза као што су порез на дивиденде (5%), порез на камате (8%) и порез на наслеђе, а такође и смањење пореза за самосталне трговце са садашњих 15% на10%.Према Десислави Николовој, ако се ограниче пореске повластице и конкретније оне за пољопривреднике, за ваучере за храну и преференцијални ПДВ третман за сектор туризма, ако се 1/5 прихода од наплаћених пореза остави на располагање општинама, ефекат за државну касу неће бити упадљив, али ће подстаћи предузетништво и потрошњу, што ће са своје стране повољно утицати на привредни раст.Влада би требало да одустане од планираног повећања доприноса за пензијско осигурање и да истовремено подстакне запослене да уплаћују доприносе у добровољне пензијске фондове, да укине могућност да се средства из приватних пензијских фондова пребацују у државни ПИО фонд који ради на принципу солидарности. Боље управљање јавном својином може се постићи кроз приватизацију задужених државних предузећа каква су „Бугарске поште“ и Бугарске државне железнице.Према прорачунима Института за тржишну економију ефекат свих тих промена био би 1,4 млрде лева (око 700 млн. евра), не рачунајући ту приходе од приватизације.

Из Института за тржишну економију су израчунали такође да би наредне године сваки порески обвезник требало да држави плати у просеку 4 857 лева као и стари порески дуг од 3 711 лева.

Превела: Ана Андрејева