Број људи убијених у терористичким нападима у свету порастао је за 80 одсто прошле године и тако достигао највиши ниво икад забележен, наводи се у истраживању Института за економију и мир под називом „Глобални индекс тероризма за 2015.“ (Global Terrorism Index 2015). Према подацима истраживања, прилив страних бораца у Сирију и Ирак настављен је и 2014-2015. године. Иако Русија и западне земље имају највећи проценат од држава у којима муслиманско становништво није доминантно, индекс показује да је немали број страних бораца са Западног Балкана.
Феномен екстремизма је у интервјуу за Радио Бугарска коментарисао Скендер Пертеши, истраживач Косовског центра за безбедносне студије. По њему, екстремизам на Балкану долази из Египта још за време ратова у Босни и Херцеговини и на Косову.
„Екстремизам или радикализација је нова појава не само на Косову, већ и у региону, али није нови феномен у глобалном контексту. Није обавезно да борци са Балкана који иду да ратују у Сирију и Ирак, гаје мржњу према Западу. Они најчешће одлазе да би подржали муслимане, али пошто немају знања постају део екстремистичких групација. Тај феномен је у порасту – он је постојао, постоји и наставиће да постоји.“ Какав је профил ових бораца? Према аналитичару, они су углавном необразовани млади мушкарци који живе у тешким социјалним и економским условима. А главни разлози су различите природе: погрешна представа о религији, лоше образовање, корумпирана политичка класа, слаб економски развој и изолација Западног Балкана.
Скендер Пертеши борбу против екстремизма види не као борбу против субјеката, него као борбу против саме идеологије.
„Борба против екстремизма се не води кривичним закоником или слањем свих екстремиста у затвор, наставља г. Пертеши. - Има много лидера који су били у затвору и управо тамо се код њих родила идеја да успоставе екстремистичке организације. Борба се води путем креирања дугорочних социјалних политика и програма реинтеграције. Секуларно друштво не може да се избори са екстремистичким групама. Против екстремизма мора се борити муслиманска заједница, јер екстремисти себе сматрају муслиманима, а сама муслиманска заједница сматра да су они напустили веру. Сарадња са муслиманском заједницом је најснажније оружје против ИДИЛ-а. Секуларна друштва у Европи и код нас требало би да буду отворенија за вернике. Бити верник не значи бити екстремиста. Ако је неко друге вере, других уверења, то не подразумева да је екстремиста. Важно је да отворимо дебату о томе какве проблеме имамо и да их разрешимо, а не да дозвољавамо екстремистичким групама да користе наше међусобне несугласице“, поручио је г. Пертеши.
Какав је ризик за Балкан када ови људи почну да се враћају у своју домовину?
„Не видим непосредан потенцијални ризик за земље Западног Балкана од стране ИДИЛ-а. Ми нисмо циљ ових екстремистичких група. Њихов циљ могу бити Француска, Велика Британија, уопште Западна Европа, САД, где би један терористички чин имао много већи одјек, док за Балкан тероризам није један од великих потенцијалних ризика. Ми имамо проблеме са корупцијом, политичком стабилношћу, регионалном сарадњом. Све то, као и организовани криминал су највећи ризици, док је екстремизам средњег нивоа опасности.“
Према Скендеру Пертешију, због недостатка стабилности Босна и Херцеговина и Македонија су главна кризна жаришта у региону.
Превела: Марина Бекријева
По трећи пут заредом, у Бугарској ће се одржати међународно кулинарско такмичење „Купидонова кашика“. Ова укусна манифестација има посебну мисију – да покаже да особе са инвалидитетом могу успешно да се носе са свакодневним изазовима када добију праву..
Више од 150 трабаната и других колекционарских аутомобила из прошлости данас ће продефиловати улицама Великог Трнова поводом 14. издања Трабант феста. По први пут на манифестацији ће бити представљен рестаурирани аутомобил из 1928. године, чији је..
Звук звона и клепетуша одјекнуће центром Старе Загоре у суботу, када ће се одржати XXIV Фестивал маскенбалских игара. Манифестација ће почети традиционалном поворком учесника. Атрактивни бабугери, Арапи, старци и други весели и живописни ликови из..
Донацију органа одобрава 62% Бугара, 18% је не одобрава, док 20% не може да процени. То показују подаци националног репрезентативног испитивања..