У 2015. години бугарска економија ће забележити раст између 1,5% и 2,6%, изјавио је финансијски аналитичар листа „Капитал“ Николај Стојанов на економском форуму Next Year's Business Plan, који је одржан 17. новембра у Софији. На позадини високих резултата у трећем кварталу, те економске прогнозе можда су чак мало конзервативне и раст може да буде изнад прогнозираног, подвлачи Стојанов. С друге стране, пословни планови локалних компанија могу да буду исувише експанзивни и оптимистички, уколико власт одједном не начини нагли и неочекивани заокрет, који може да побрка сваки развојни бизнис план, рекао је још он:
„2015. година је посебна са економске тачке гледишта, јер је неколико чинилаца одиграло улогу јаког ветра у леђа за економију и стимулисало њен већи раст. С једне стране, то су ниске цене горива и сировина које су подстакле локалну економију, која пак је изузетно зависна од увоза горива. С друге стране, потези Европске централне банке у правцу извесног ослобађања монетарне политике довели су до снижавања камата и на тај начин бизнис и влада су били у стању да се финансирају јефтинијим капиталом. Слаби евро је други основни чинилац који је у великој мери помогао бугарски извоз. И мада нисмо видели неку посебну активност на кредитном тржишту, имали смо неко преструктурирање и предоговарање кредита у правцу снижавања камата, тако да су представници појединих бизнис грана удахнули гутљај ваздуха.“
Раст економије помогло је и неко осветљавање локалне економије, али према Стојанову наша земља не може да очекује да се то наставља истим темпом сваке године и администрација да побољшава своју делатност и ефикасност истим корацима. Већина фактора који су били повољни за развој економије су спољни и нису резултат неких конкретних мера предузетих од бугарских власти, или пак конкурентних предности створених у оквиру самих компанија. Неки од њих ће се наставити и у 2016. години, вероватно са благо стишавајућим се темпом. Према Николају Стојанову пре или касније тај ветар у леђа или скупина повољних чинилаца ће ослабити. Истовремено се назире олуја на хоризонту попут успоравања кинеске економије и очекиваних економских падова тржишта у развоју. С друге стране, ове године нису се обистинила очекивања аналитичара да ће Савезне резерве САД повећати камате које су сада практички сведене на нулу, али ће се то без сумње десити и инвестиције у америчке активе ће постати атрактивније. Уколико Савезне резерве подигну камате, америчка валута ће допунски поскупети, што, са своје стране, ће начинити скупљим и бугарски увоз роба, услуга и сировина у доларима. Трећа велика опасност могу да постану још увек нерешени дужнички проблеми у зони евра, казао је Николај Стојанов и додао:
„2015. је створила могућности за Бугарску да се прилагоди већем делу постојећих ризика, али, на жалост, наша земља у већој мери то није искористила. Испуњење буџета за 2015. је боље од оног у кризним годинама, али, у ствари, буџетска консолидација није владин циљ и реално крајем године буџет ће личити на прошлогодишњи. Сви добри учинци из ове године нису искоришћени нити за редуковање јавног дуга, нити за спровођење значајних реформа. То је постало јасно и последњих недеља када је влада одустала од своје намере да окреше привилегије запослених у МУП-у и Министарству одбране.“
Према Николају Стојанову неколико фактора ће ограничавати могућности већег раста у 2016. години. На почетку новог програмског периода искоришћавање европских средстава ће бити много спорије. С друге стране, обнављање тржишта рада још увек је крхко и тај чинилац може да се претвори у јак мотор локалне економије. Кредитирање такође неће имати позитиван ефекат на економију, због предстојећих стрес тестова и провера квалитета актива у банкама који ће одузети капацитет и ресурс финансијских институција.
Превод: Александра Ливен
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..