„Оно што се догађа у свету утиче и на нас. Што више затварамо очи пред том чињеницом, што се више заглибљујемо у своје унутрашње проблеме и сами себи сужавамо видике, то смо више неадекватни у погледу доношења одлука у земљи. Зато бих рекла да Бугари на позицијама – није битно да ли сам то ја или неко други, који су наша веза са светом, отварају прозор за Бугарску који јој помаже“. Ово је Кристалина Георгијева изјавила у једном свом интервјуу непосредно након што је преузела функцију потпредседника Европске комисије под вођством Жан-Клода Јункера и комесара ЕУ за буџет и људске ресурсе. То је њен други мандат као европског комесара из Бугарске, а први је започела 9. фебруара 2010. године. 30. новембра исте године, интернет портал „European Voice“ је Кристалини Георгијевој доделио награде „Европски комесар године“ и „Европљанин године“ као признање за њен рад на управљању хуманитарним катастрофама на Хаитију и у Пакистану.
Кристалина Георгијева, економиста по струци, је своју изванредну каријеру започела као предавач на Универзитету за националну и светску привреду у Софији. Она је доцент на Катедри за економију, бивши службеник и потпредседник Светске банке. Бугарска влада ју је номиновала за европског комесара у ванредним околностима – након што Румјана Желева, бивша министарка спољних послова у првој влади Бојка Борисова, није прошла саслушање у Европском парламенту. Ресор бугарског комесара ЕУ се задржава и Европска комисија је очекивала да влада предложи другог кандидата. Касније је Георгијева рекла да јој је рад ресора за међународну сарадњу, хуманитарну помоћ и кризне ситуације познат, зато што Светска банка веома блиско сарађује са системом УН и Црвеним крстом и због тога је захвално прихватила предлог бугарске владе. 3. фебруара 2010. године, пред Одбором за развој Европског парламента одржано је саслушање Кристалине Георгијеве, којом приликом она је показала стручну спремност за обављање комесарских задатака.
„Даме и господо посланици, част ми је и привилегија да будем данас овде пред вама у својству кандидата за европског комесара за нови портфељ за међународну сарадњу, хуманитарну помоћ и кризне ситуације. То је и велика одговорност, јер је за људе у невољи широм света ово најважнији портфељ Комисије. Ми у Унији признајемо једну језиву чињеницу - да је број елементарних непогода све већи. Такве прилике захтевају да се хуманитарна помоћ и цивилна заштита интегришу, јер оне раде руку под руку. Сазнала сам да преко 90% наших суграђана жели да Европа има већу спремност за реаговање уванредним ситуацијама широм света“, изјавила јеКристалина Георгијева.
Она је функцију европског комесара за међународну сарадњу, хуманитарну помоћ и кризне ситуације у Европској комисији, под тадашњим председником Жозеа Мануела Бароза, преузела 9. фебруара 2010. године, свега месец дана после катастрофалног земљотреса на Хаитију. Кристалина Георгијева је координирала хуманитарну помоћ коју је слала ЕУ, а која је постала и главни донатор погођене земље. Други важан аспект њеног првог мандата била је координација активности на пружању помоћи приликом јаког земљотреса у Чилеу и поплава у Пакистану. Европска комесарка није обављала само административни рад, већ је путовала до места где је била потребна помоћ. Била је у Дарфуру, области у Судану, да би привукла пажњу на тамошњи „заборављени“ конфликт; у Киргистану због изненадног избијања конфликта; у западној Мађарској због највеће еколошке катастрофе у тој земљи, настале изливањем токсичног црвеног муља из резервоара фабрике алуминијума. Кристалина Георгијева је радила на изградњи капацитета ЕУ за одговор на кризне ситуације, оснивању Корпуса европске волонтерске хуманитарне помоћи, као и у многим другим областима.
Према писању угледног француског листа „Le Monde“, Кристалина Георгијева „је била једно од ретких добрих изненађења из претходне Европске комисије. На дужности европског комесара за хуманитарну помоћ, Бугарка је испунила готово недостижан циљ - да удахне душу Европи која је последњих година осећала озбиљну потребу за тиме.“
Током свог другог мандата као потпредседник Европске комисије и европски комесар за буџет и људске ресурсе, Кристалина Георгијева је преузела велики број надлежности. Она је задужена за генералне директорате за буџет, за људске ресурсе, Европску канцеларију за борбу против превара (ОЛАФ), запреводилачку службу. Надгледа рад служби за плаћања и именовања и Канцеларије за инфраструктуру и логистику. Она и њен тим управљају буџетом од 140 милијарди евра годишње и особљем Европске комисије од 30.000 људи. Кристалина Георгијева договара и управља буџетом ЕУ, штити га од превара и корупције, гарантује да ће се новац ефикасно трошити. Бугарски председник Росен Плевнелијев је оценио њен избор на ову дужност као „велики успех за Бугарску“, јер је једном Бугарину у ствари први пут додељена тако висока функција у Европској комисији. „Ја ћу и даље радити срцем. Ово је велика радост, резултат нашег петогодишњег рада. За самопоуздање Бугара је веома важно знати да можемо бити на равној нози са свима у Европи“, рекла је у закључку бугарски европски комесар Кристалина Георгијева.
Превела: Марина Бекријева
„ Био је најлепши пијаниста свог времена. Отмен, поносан и недокучив, као да је био рођен у фраку“ . Тако берлински лист „Ди Велт“ описује Алексиса Вајсенберга. Рођен је у Софији 1929. г. Одлично васпитање стекао је у космополитској породици, а..
„Верујем да би чак и талентовани Станислав Стратијев који је специјално за Велка Канева написао улогу у амблематском филму „Оркестар без имена“ тешко нашао речи утехе, да је сада међу нама. Велко је био од оних глумаца који позоришну представу..
Бугарска нема своје Прашко пролеће, Плишану револуцију, независни синдикат „Солидарност“, дисиденте типа Вацлава Хавела и Леха Валенсе. Главни разлози за то су психологија и менталитет Бугара и репресије над интелигенцијом након просовјетског..