Последњих 7 година у Бугарској је број судија по глави становника повећан за 1/3, док је у земљама чланицама Савета Европе он повећан у просеку за 4,2%. Ова чињеница намеће потребу за озбиљним преструктурисањем судског система – гласи један од закључака детаљне анализе судског система у Бугарској у периоду 2008-2014 г. коју је израдила Светска банка.

„Веома пажљиво морамо разматрати проблем броја судија, каже Иванка Иванова – директор правног програма Института за отворено друштво.  Демографска структура земље је таква да је одржавање овог великог броја судија на 100.000 становника донекле и оправдано. /Критеријум Светске банке за упоређивање је 100.000 становника./ После 1989. г. суочени смо са веома озбиљним процесима унутрашње миграције у земљи. Велики део становништва је сконцентрисан у нашој престоници и неколико обласних градова – у Варни, Бургасу, Пловдиву. У осталим обласним центрима је број становника знатно смањен, али то не значи да у њима не треба одржавати услуге.“

У документу Светске банке се наводи да је оптерећеност судија половине рејонских судова, као и апелационих и војних судова неколико пута мања у односу на оптерећеност судија осталих судова, због чега се предлаже смањење њиховог броја. Према Иванки Ивановој, смањење броја апелационих и војних судова је сасвим могуће, међутим, што се судија тиче, њихов се број не може смањити, односно оне не могу бити проглашене технолошким вишком, јер је њихова сталност Уставом загарантова. Једина могућност је да оне буду упућене у друге судове где је оптерећеност већа, или да им буде понуђено премештање на друго радно место. Ако се наведе могућност за стабилни каријерни развој у државној управи, неке судије би по својој жељи прихватиле да буду премештене.

Иванка Иванова се осврће на три тачке документа Светске банке које по њеном мишљењу привлаче пажњу.

„Одавно је познато, а и Светска банка још једном заредом потврђује, да у Бугарској нису проблем спори судски поступци. Постоје само неки изузеци. Даље Светска банка наводи да је просечно трајање судског поступка у Бугарској једнако оном у земљама Савета Европе. По мени, веома је важан закључак да се не смемо фокусирати на трајање судских поступака. Светска банка је додала и још један аргумент у прилог захтевима судија за усклађивање њихових плата. Пре месец дана судије су ушле у оштар спор са министром финансија о висини њихових плата. Из  документа Светске банке се јасно види да тренутно плате судија код нас знатно заостају за платама предвиђеним одговарајућим прописима. Наглашава се да се ово заостајање у најкраћим роковима мора надокнадити. Трећа важна констатација документа јесте да Светска банка гледа на буџетирање судске власти као на дугорочан процес. По њој, да би се спровела нека реформа потребна је дугорочна сигурност висине субвенције из државног буџета. Светска банка позива на израду Плана судске реформе и наводи да то није само задатак Министарства правде или Високог савета судства, већ је потребно да све заинтересоване институције – Министарство правде, Министарство финансија и Високи савет судства иницирају заједничке политичке напоре на изради дугорочног плана реформе судства, што би довело до повећања ефикасности јавних расхода. Први пут се упућује апел за удруживање напора три горепоменуте институције у циљу израде дугорочног плана реформи, да би се реформе заиста спровеле.“