Трећег дана после напада у Паризу шок полако пролази, живот се постепено нормализује и друштво показује да се опоравља и да је снажно. Међутим, то не брише дубоки траг трагедије у свести друштва, нити уклања гађење и гнев због нове манифестације најстрашније болести савременог света – тероризама. Реакције у Бугарској сведоче о великој солидарности и не само због бројних жртава. Људи су решени да се супротставе великом Злу. Бугари су масовно изразили своје саучешће и бол стављајући цвеће и свеће испред амбасаде Француске у Софији, а у бојама француске заставе осветљени су Национални дворац културе у Софији и тврђава „Царевец“ у Великом Трнову. На чисто личном плану, многи су своје слике на Facebook-у обојили у плаво, бело и црвено.

Акутна осетљивост Бугара на тероризам резултат је не само његових већ хроничних манифестација, него и чињенице да међу жртвама има и наших сународника. И сада у Паризу страдала су двојица бугарских држављана, 2012. г. у бомбашком нападу на израелске туристе на аеродрому у Бургасу погинуо је наш суграђанин, било је и четири бугарске жртве 2004. г. у Мадриду.

И поред оцене да не постоји директна претња од терористичких напада на територији Бугарске, власт је предузела строге превентивне мере. Влада није „поклекла“ искушењу да затвори границе, али је појачала контролу на њима уводећи сто постотне провере докумената. Ова мера је увелико успорила промет људи на граничним прелазима са Турском, Македонијом и Србијом, као и на Софијском аеродрому. Истовремено је подигнут ниво безбедности на свим потенцијално угроженим објектима, појачано је полицијско присуство на територији целе државе, а у неколико области су покренуте и специјализоване полицијске операције против незаконите миграције у којима је ухапшено 130 илегалаца.

И поред нелагоде због ванредних мера, друштво гледа на њих позитивно, са разумевањем да су оне заиста потребне, а неки чак сматрају да су и недовољне. Паралелно с тим постоји појачани осећај анкциозности да не радимо довољно у циљу спречавања тероризма, људи себи с разлогом постављају питање да ли је земља спремна да се снађе са свим његовим ригорозним манифестацијама и очекују предузимање систематских и убедљивијих антитерористичких потеза. На пример, строжу контролу миграционих токова, знатан део којих пролази кроз Бугарску. Тим пре што повећано присуство азиланата већ задобија претеће димензије не само за нашу земљу, већ и за цео европски континент, генеришући економске, социјалне, па чак и политичке проблеме. Потребно је и инкриминисати радикални ислам који се све чешће запажа и код нас. А зашто не и да се све државе света уједине, у том броју и највећи супарници какви су САД и Русија, а не да формирамо само мале коалиције против терористичке Исламске државе, јер је она својим потезима већ недвосмислено показала да не признаје било какве границе. И тако даље, и томе слично. У овом контексту, сваки међународни форум о том проблему биће објекат веће пажње. А један од првих који предстоји је ванредна седница министара унутрашњих послова држава Европске уније која је сазвана ове недеље на захтев Француске.

Превод: Александра Ливен