Од 4. до 6. новембра у Софији је одржана 11. Међународна научна конференција на тему „Космос, екологија, безбедност“. Организовао ју је Институт за космичка истраживања и технологије при Бугарској академији наука (БАН). У њеном раду је учествовало више од 70 представника различитих земаља, међу којима су Бугарска, Русија, Француска, Грчка, Италија и Македонија. На конференцији је поднето преко 100 реферата.Међу темама које су заокупиле пажњу научника биле су проучавање хаотичних кретања небеских тела, рад беспилотних комплекса авијације, примена достигнућа космичких истраживања у различитим областима свакодневног живота као што сумониторинг еко-катастрофа изазваних природним силама, гајење биљака у свемирским станицама, истраживање утицаја магнетног поља на живе организме и његова примена као пратећа терапија код хипертоније и у профилакси инфаркта и инсулта, теледетекција у истраживању лежишта минералних сировина и др.
„Конференција је протекла у знаку пријема Бугарске у Европску космичку агенцију. Током првог дана овог форума у парламенту су једнодушно одобрени придруживање Бугарске и ратификација уговора који је министар економије Божидар Лукарски потписао пре неколико месеци.То ће свакако дати нове подстицаје космичким истраживањима у нашој земљи“, изјавио је директор Института за космичка истраживања и технологија при БАН проф. Петар Гецов.
На форумује посебно истакнута успешна сарадња Бугарске и Русије у проучавању свемира:
„Повезује нас дугогодишње традиционално пријатељство. Велики део својих успеха Бугарска дугује сарадњи са Русијом. Ми смо шеста држава у свету која је послала свог космонаута у свемир и трећа држава која је покренула производњу космичке хране. Имамо двојицу космонаута – Георгија Иванова и Александра Александрова. Пуно тога дугујемо ветеранима наше бранше који су нам предали штафету. Наш задатак данас је да и ми пренесемо своја знања онима који долазе иза нас и да тиме спречимо трендове који воде у гашење ове толико занимљиве науке и за њу везаних технологија“, – нагласио је проф. Гецов.
У нашим данима бугарски стручњаци раде на међународним пројектима на пољу свемирских истраживања и технологија у сарадњи са таквим организацијама какве су NASA, COSPAR, IAF, DARA и др. као и са низом престижних института и универзитета у свету. Сведочанство међународног признања научно-истраживачког рада бугарског Института за космичка истраживања и технологије је златна медаља за иновације у области беспилотних летелица додељена стручном тиму Института на недавно одржаном 29. међународном ТЕСЛА фесту – Међународном фестивалу иновација, знања и стваралаштва у Новом Саду на коме је 400 проналазача из више од 25 земаља изложило нове производе и технологије.
Занимљиву информацију на конференцији је изнео проф. Лачезар Филипов из Одељења за астрофизику свемира при Институту за космичка истраживања и технологије, на чији су позив научници из Мексика довезли у Софију мумифицирано тело хуманоида, дуго 50 сантиметара за које се претпоставља да припада ванземаљцу. Како се каже – Човек види оно што жели да види. Неки од учесника конференције успели су да разгледају јединствени експонат!
Превод: Ана АндрејеваПрвог дана 2025. године, у Центар за спасавање дивљих животиња „Зелени Балкан“ примљено је 606 планинских зеба (Fringilla montifringilla), од којих је 591 пронађена мртва. Информација о овој еколошкој катастрофи стигла је 1. јануара, када су забринути..
Промене се осећају „у ваздуху“, студенти су вратили наду која није постојала годинама, а друштво мора постати нормално – ово су кључне поруке са трибине под називом „Каквом друштву тежимо?“, која је одржана у Центру за културу у Цариброду, преноси..
Трђава Царевец у Великом Трнову по шеснаести пут је, 1. јануара, дочекала свог првог туристу у новој години. Овај архитектонско-музејски резерват једини је у Бугарској који ради током целе године и представља најпосећенији музејски објекат на отвореном у..
Општина Софија у сарадњи са Бугарском академијом наука (БАН) покреће иницијативу за израду регистра бескућника. Пројекат предводи Институт за истраживање..
Роми данас обележавају Василицу, познату и као Васиљевдан или Банго Васил (у преводу „Хроми Василије“), која се назива и ромском Новом годином, саопштено..