„Тема о злочинима против дивље природе је релевантна, она изазива широк одјек у јавности. Уз помоћ медија лицима за која је утврђено да су починила кривично дело ловокрађе или илегалне сече шума, почеле су се изрицати ефективне казне.“ То тврди Димитар Градинаров из Бугарског друштва за заштиту птица. Он и његове колеге су представили јавности професионалце који су забележили успехе у борби против криволова и бесправне сече шума. Међу њима је био и Красимир Киров, начелник полиције у граду Цареву, који делује на основу 15 дојава о дивљој сечи и криволову на дивљач. На основу налаза до којих се дошло истрагом већини лица је изречена судска казна за криволов. Владимир Пенчев пак је, док је извршавао службену дужност, спречио илегалну трговину птицама певачицама на сточној пијаци у софијској четврти "Подујане". На случају флагрантног кршења Правилника о проглашавању ловостајем заштићених врста птица радила је комесар Ренета Пејева. Она је полицијски иследник у Полицијској управи Бургаса. Ловокрадици, британском грађанину, изречена је условна осуда у трајању од 6 месеци и новчана казна у износу 2 500 евра због кривичног дела против заштићених природних добара.
Комесар Пејева тим поводом каже:
„Полицији је пријављено да тај грађанин поседује препарисане примерке птица и јаја заштићених врста птица. Службеници полиције су их пронашли и одузели у стану господина Роса. Обављено је вештачење уз помоћ Бугарског друштва за заштиту птица. Прикупљени докази су били довољни да оптужени буде оглашен кривим и да му буде одређена адекватна мера. Имајући у виду какве се казне изричу у осталим европским земљама у сличним случајевима, ја сам казном коју је бугарски суд одредио британском грађанину задовољна. Новчане казне најчешће не плаше ловокрадице „вишег ранга“ коме припада господин Рос. Рецимо новчана казна од 5 хиљада британских фунти је износ који му чак не би изгледао као казна и она га не би спречила да се и даље бави својим хобијем.“
Криволов може да поприми разне облике као рецимо нелегални лов на дивље животиње, пљачкање гнезда, сакупљање ретких гмизаваца и биљака и не на последњем месту – бесправна сеча шума. Ово је релативно велики проблем за Бугарску, а и није лако стећи представу о размерама ове појаве, тврде еколози. Потпунију слику о деловању лица која се баве незаконитом сечом и криволовом има инж. Димитар Баталов из Министарства за заштиту животне средине:
„Ловокрадице су прилично добро организовани, постављају фото-замке, прате маршруте ловочувара и шумара и размењују информацију о локацијама на којима се врше надзор, контрола и заштита. Они делују у групама и по правилу су боље опремљени него ли припадници контролних органа. На подручју Ботевграда смо утврдили да је група која се бавила бесправном сечом добивала по 70 кубних метара дрвета дневно. За сада контролне активности нису у стању да обухвате огромне површине под шумама у том региону земље. Више рачунамо на строге мере превоза дрвета и дрвних сортимената као и на оне које ће се примењивати у дрвно прерађивачким предузећима, а ступиће на снагу од 1. јануара 2016. г.“ – каже инж. Баталов.
„Ја чувам шуме и орлове Бугарске“је мото пројекта на коме ради Друштво за заштиту птица у Бугарској. Више је проблема које треба решити. Потребно је пре свега повећати квалификацију контролних органа и пооштрити контролу поштовања Закона о шумама и Закона о ловству - тврди еколог Димитар Градинаров:
„Због мноштва других криминалних радњи у Бугарској, ове против природе су остале ван средишта пажње. Није далеко време када ће у државним институцијама бити формиране специјалне структуре које ће се бавити борбом против наношења штета природи. За сада делујемо на основу дојава и рада на терену. Тамо често наилазимо на трагове криволова. У питању су ретке врсте – уништавање чак само једног примерка може имати негативне ефекте на популацију угрожених врста у Бугарској“.
Превод: Ана АндрејеваОд лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари..