Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Гасна геополитика у ЈИЕ – актери и стратегије

БНР Новини
Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Основни проблеми, будући приступи и главни актери гасне инфраструктуре размотрени су на међународној конференцији "Гасна  геополитика у југоисточној Европи" коју је организовало Бугарско геополитичко друштво. Бугарски и страни експерти у овој сфери дискутовали су о тренутној гасној кризи и о евентуалним најпогоднијим решењима и перспективама.

Која би била тренутно правилна стратегија за Бугарску у погледу гасне ситуације? На ово питање одговара Серђо Маталучи, аналитичар портала Natural Gas Europe:

„Мој сценарио за Бугарску би био да она повећа своју сарадњу са Румунијом и Србијом, а такође и са другим источноевропским земљама. На првом месту треба утврдити заједничке интересе, а затим израдити заједничке пројекте. Недавно су ове земље постигле споразум о миграционој кризи. По мени, то показује да на овај начин ствари могу функционисати, односно путем регионалне кооперације између три државе које имају једнаке интересе и жеље. Што се Европе тиче, она мора да обраћа већу пажњу на захтеве Бугарске. Али да би се то десило, бугарске изјаве и поруке морају бити јасније и садржајније. Постоји само једна могућност да Бугарска добије јефтинији гас – да купује руски гас. Он ће постајати све јефтинији. Тренутно је курс рубље у паду. То омогућује Русији да смањи цену гаса, посебно ако су у питању земље које имају другу валуту.“

На конференцији је размотрен и став Турске о питању гасне инфраструктуре. Према др Волкану Оздемиру, у вези са гасним питањем Турска мора да балансира између истока и запада. Она мора имати добре односе са Русијом и Европом, али под одређеним условима. Оздемир је истакао да се не може говорити о турском чворишту, већ само о руском гасном коридору кроз територију земље. Са данашњим даном пројекат је ограничен.

Др Фредерик Вилијам Енгдал, познати амерички геополитичар и аналитичар је сумирао ситуацију у Европи и последице за Бугарску.

„Тренутно одлука Немачке да подржи Западни ток, која је обелодањена пре неколико недеља, нуди другачију алтернативу од Турског тока и Јужног тока. Тако ће наредних година Бугарска добити скупљи гас од западне Европе, осим ако не успемо да постигнемо мир на Блиском истоку и у Сирији. Морају одустати од својих глупих идеја да стварају ратове и од мисли да ће од њих нешто зарадити. У рату нико није добитник. Кад би било могуће да актери постигну дипломатска решења, за земље попут Бугарске ствари би изгледале посве другачије. Тренутна ситуација је веома нестабилна управо због ратова.“

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева

Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..

објављено 30.11.24. 09.05

Бугарска привреда се буди, али се ситуација разликује од региона до региона

Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..

објављено 21.11.24. 11.45
Људмила Петкова

Министарка финансија обећала: Неће бити повећања пореза и доприноса у 2025. години

Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..

објављено 18.11.24. 17.14