Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Музичке поруке народне певачице Димке Владимирове

Фотографија: bg-popfolk.com

„Народна песма је мој живот. Певам откада знам за себе. Захвална сам мојим родитељима и целој мојој фамилији у којој сви певају. У нашој кући се стално слушала народна музика.” – каже Димка Владимирова која је рођена у селу Бистрецу, у подножју Странџе планине. Њен таленат приметили су још када је имала 10 година – додељена јој је прва награда на смотри аматера, а касније је освојила златну медаљу са националног такмичења у граду Бургасу. Имала је 17 година када се пријавила на аудицију за нове чланове Државног ансамбла народних песама и игара-Софија, а одобрио ју је лично Филип Кутев. На дан објављивања резултата аудиције случајно је упознала легенде бугарске народне музике – хармоникаша Бориса Карлова и певача Бориса Машалова. Понудили су јој да се придружи њиховој путујућој групи „Наша песма”. Заједно са певачицама Митом Стојчевом, Атанаском Тодоровом, Лалком Павловом годину дана наступала је на концертима по земљи.

Судбина се још једном осмехнула Димки Владимировој – 1958. године прошла је аудицију за фолклорни ансамбл Бугарског националног радија. Тада је почео њен професионални пут. Рад је састао са нашим познатим диригентима као што су Борис Петров, Коста Колев, Стефан Мутафчијев. А дошло је и „златно доба хора” под диригентском управом композитора Красимира Кјуркчијског: ”Он је највише допринео светској популарности Женског народног хора БНР (који је прерасао у „Мистерију бугарских гласова“) и заслужан је за престижну америчку награду Греми која нам је додељена 1990. године. Допринео је не само својим диригентским радом, већ и дивним песмама које је написао и којима смо дизали на ноге публику у САД, Канади, Европи, Египту... Овај период доживљавам као врхунац у мом животу. Признање слушалаца широм света ми је давало крила, била сам пресрећна, рад ми је доносио сатисфакцију. Називали су нас „бугарским мадонама” – сећа се Димка.

Током свог 40-годишњег стажа на радију Димка Владимирова је направила и солистичке снимке. Поносно каже да су све песме које је снимила из њеног родног села. ”Научила сам их од своје мајке и других жена из села, из мог родног краја.”, наглашава певачица.

Димка Владимирова има јасан, звонак сопрано глас. За аранжмане њених песама заслужни су композитори Анастас Наумов, Коста Колев и др. Публици се посебно допадају њена извођења у пратњи Странџанске групе. Музички портрет ове наше певачице не би био комплетан, ако не поменемо и наследника њеног музичког талента – њеног сина Љубомира Владимирова, познатог тамбураша Оркестра народне музике БНР. Рано је приметила музички таленат свог сина и подстакла га да се бави музиком. Љубомир је ђак нашег познатог тамбураша Румена Сиракова, завршио је Националну школу фолклорних уметности у Котелу и Музичку академију у Пловдиву, а тренутно је прва тамбура Оркестра народне музике БНР. Према Димки Владимировој, за професионалног народног музичара континуитет је кључ успеха и зато младим народним извођачима поручује: ”Тражите и слушајте савете певача старије генерације који су одрасли у селу и тамо научили своје песме. Они имају чему да вас науче. Негујте дијалекат јер је он национално богатство.”.


Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20

На Ивањдан биљке и вода добијају магичну моћ

Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..

објављено 24.6.24. 09.05

Пловдив позива љубитеље заборављених заната да посете градски Етнографски музеј

Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..

објављено 23.6.24. 09.10