Владајућа партија Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) је велики победник на изборима за локалне органе власти. Од укупно 28 обласних градова она има градоначелнике у 21 и 1.727 од 5.181 одборника. ГЕРБ ће управљати и већим делом од 264 општине у Бугарској. Њихови коалициони партнери из Реформистичког блока су освојили победу у три обласна града, а опозициони Покрет за права и слободе је задржао своје лидерске позиције у Крџалију. Бугарска социјалистичка партија (БСП) је велики губитник – ни у једном обласном граду нећемо имати „црвеног“ градоначелника, а уступила је своје позиције и у мањим насељеним местима. Излазност на првом кругу избора била је 53,60% и то је највећи одзив бирача од 1999. г. наовамо. Разлог тога је увођење преференцијалног гласања које је мобилисало много људи. Међутим, право заокружити једног кандидата унутар листе одабране партије довело је и до поништавања 400 хиљада гласачких листића, што пак је лоша вест са ових избора. На другом кругу је излазност била много нижа – 33,47%.
Прван Симеонов, директор агенције „Галуп Интернешенел – Бугарска“ са којом је за време избора сарађивао и Бугарски национални радио, почиње свој коментар шаљивом прогнозом уочи избора: „Због мањка изражене социјалистичке опозиције, избори више личе на унутаркоалицијску трку управљача“.
„ГЕРБ је формација која може да се похвали безусловном победом и на овим изборима. Резултати за избор градоначелника им дају много више поуздања од заслуженог, јер резултати избора одборника показују да и они немају гаранцију да се једног дана неће „похабати,“што очекује сваку партију, макар и постепено. Код БСП пут у провалију се наставља толиком снагом, колико смо и очекивали. Питање је докле ће стићи, чим је данас добила половину гласова у односу на претходне изборе. Али ни то није најстрашније за социјалисте. Тешко је да су они изгубили свој углед. Партија је у бици за Софију остала трећа и нема ниједног председника општине у осталим великим градовима земље. То је већ друга БСП. А добра вест за левицу је да је друга по броју одборника, свакако испред Покрета за права и слободе. Ако је правилна анализа његовог лидера Љутвија Местана, Покрет губи од великог броја неважећих гласачких листића. Пред Покретом за права и слободе су биле две могућности које он није успео да искористи. Једна је била да се докаже као незамењив фактор који ће елиминисати реформаторе. Не мислим да Покрет има неку корист илити жељу да видљиво учествује у власти, али ствари не стоје тако када је у питању невидљиво. А друга могућност је била да заузме друго место, без обзира на то што им није стало до тога. Потврдила се и наша прогноза о резултатима које ће постићи реформатори. Већ дуго говоримо о тихој конкуренцији између Покрета за права и слободе и Реформистичког блока који се отимају за пажњу премијера Борисова. Друга наша прогноза је била да без обзира на постигнуте резултате, посебно у изјавама за медије, реформатори звуче као да су друга по значају политичка снага у земљи. Тако се то и десило. Давно смо рекли да се после ових избора не очекују озбиљне промене у извршној власти. А рекли смо и то да ће ови избори бити својеврсно унутрашње одмеравање снага. Једино што нисмо знали је до какве ће мере то бити. Испоставило се да поред одмеравања снага у коалицији, снаге су одмерили и у појединим формацијама које учествују у управљању. Реформатори су сачували јединство упркос унутарпартијским тензијама, али је у Патриотском фронту дошло до одмеравања снага. Занимљиво је поменути чињеницу да код патриота није било хегемона, као што смо навикли са партијама „Национални фронт за спас Бугарске“ и „Атака.“ На овим изборима ВМРО има боље резултате, заузео је знатно боље позиције на битним местима. Што се реформатора тиче, трка је увек било између покрета „Бугарска грађанима“ потпредседнице владе Меглене Куневе и партије „Демократе за снажну Бугарску“ Радана Канева. Као судија који је подједнако удаљен од њих јесте председник владе Бојко Борисов. Покрет Куневе је постигао значајнију победу пошто су се изборили за место градоначелника у Добричу и Плевену, док је партија Радана Канева уложила више напоре у борбу за места у Варни, Хаскову, Софији. Друга политичка формација која подржава владу јесте АБВ. Она није постигла добре резултате на изборима, али је искористила прилику да учврсти своју структуру. АБВ је на добром путу да постане трајни комплекс ниже вредности за Бугарску социјалистичку партију, али то што је парадоксално у овом случају јесте да она може да буде пут спаса за БСП, пошто је својеврсни резервоар подршке. Лоше је то што нико не зна када ће се побољшати њихови односи и неће ли се до тада смањити подршка овим формацијама.“
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваПосле још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..