У почетку је Бог често силазио на земљу да научи људе како да зараде свој хлеб. Учио је мушкарца како да обрађује земљу, како да оре и сеје, а жену - како да преде и тка, како да ложи ватру... Према народном веровању, Бог силази међу људе прерушен у старца бескућника у отрцаној одећи, у путника намерника кога је ноћ затекла у туђем крају, а нема где да преноћи. Ако га приме у неку кућу – он благосиља, кад га одбију – проклиње. Зато народ каже да сваког госта, чак и случајног путника треба дочекати и угостити оним "што је Бог дао". У неким бајкама Бог живи „на крају света“ – оном магичном месту, где се "земља завршава". Отуда се човек може уздићи на небо, отићи код Бога и вратити се на земљу.

Јунаци једне популарне приче су тројица браће сиромаха која нису имала од чега да живе. Кренула она код Бога да га моле да им помогне. На путу су срела старца у отрцаној одећи, па су заједно сели да одморе и попричају. Питао их старац куда иду, а најстарији брат је одговорио да је кренуо код Бога да га замоли да му да стадо оваца да направи млекару. Угледао старац у близини вране и претворио их у овце. Сав срећан велики брат је остао да брине о стаду, а остала два брата су наставила пут. Десило се тако да су поново срела старца. Претворио је он једну стену у велику кућу са механом на доњем спрату, а воду која је из стене извирала – у чесму са две луле, из којих су потекли вино и ракија. Тако је и средњи брат добио оно што је хтео – сањану механу. Најмлађи брат је остао сам, али није одустао, продужио је даље. И тик пре него што стигне тамо "где се земља завршава", угледао је испред себе житно поље и лепу девојку која је жела и певала. Наједном се пред њим створио трећи старац и питао га шта тражи од Бога. Момак му рекао да више ништа друго не жели, сем једне такве девојке којом би се оженио и са којом би заједно радили за хлеб насушни.И жеља му се испунила... Прошле су године. Једног дана Бог (јер су управо њега срела браћа) је решио да види шта су момци урадили са даровима које им је дао. Поново прерушен у старца сиромаха Бог је отишао код овчара и рекао му да је гладан, замолио га да му да мало маслаца и сира. Овај га изгрдио и отерао с врата. Онда се стадо оваца претворило у јато врана, а најстарији брат је у један трен постао последњи сиромах. Исто се догодило и са средњим братом: одбио је Богу храну и кров над главом, кућа са механом је одједном нестала, а брат је у отрцаној одећи остао сам поред стене и извора. Најмлађи брат је имао породицу која је живела сиромашно, али у миру и љубави. Дочекали су незнанца хлебом и сољу, пружили му кров над главом. Видевши добро у њима, Бог им поклонио велику кућу и неизмерно богатство.

„Сео Бог да вечера, окупио све свете“ чест је мотив у народним песмама.Обично неко од светаца закасни, а кад дође, исприча зашто није дошао на време. На пример, Арханђео Михаило је чекао да у часу смрти узме људску душу, свети Никола је некоме помагао на мору итд. У другим народним песмама и предањима Бог окупља све свете да би градио манастир, да би копали виноград... Он има небеско огледало, па у њега гледа шта се дешава на земљи и види сваки људски грех. У народу се верује да душа после смрти одлази Богу, а он јој по заслугама одређује место на небу – у рају или паклу. Бог је господар суђеница. Пре него што одреде судбину детета оне прво одлазе код Бога, да их он поучи шта да досуде. Бог управља болестима и контролише природне стихије. Њима кажњава сваки људски грех или искушава веру праведних. И не прави разлику између сиромашних и богатих, младих и старих. Гледа само какви су они људи. Зато народ каже: „Кад Бог даје, не пита чији си син“.

Превод: Албена Џерманова