Према последњим подацима које је објавила Бугарска народна банка, у првих осам месеци године су стране инвестиције у земљи опале за 12 посто у поређењу са истим периодом претходне године када су достигле 1,3 милијарде евра. Резултат који је врло далеко од жељеног, поготову ако се узму у обзир средства уложена у Бугарској крајем прве деценије века када су страна улагања достигла 8-9 милијарди евра годишње, а који су испарили након што је пукао некретнински балон у земљи.
Данас се то тешко може постићи, а и стране инвестиције у земљи су у великој мери прилагођене реалним и потенцијалним могућностима бугарског тржишта. Званични подаци показују да је до краја августа о. г. у Бугарску стигао страни свежи капитал у износу нешто изнад 900 милиона евра, углавном из Холандије, Француске и Аустрије.
Упркос томе, очекивања бугарске Агенције за инвестиције су и даље оптимистична а предвиђа се и раст на годишњем нивоу од око 5 посто у односу на прошлу годину. Овај оптимизам деле и економски посматрачи, а исто тако и потенцијални улагачи. Да подсетимо да је у току реализација неколико огромних инвестиционих пројеката – досада је током године уложен силан новац у различите бугарске ИТ компаније, талас аутсорсинг и позивних центара великих међународних компанија се наставља, чак се може рећи да је забележен недостатак радне снаге. Сектор телекомуникација је оживео после потписивања важног уговора, напредује реализација битних француских туристичких пројеката у планини Рила, пар значајних кинеских инвеститора одлучило је да Бугарску користи као врата према Европи. Расте и интересовање страних инвеститора који желе да отворе нова предузећа за производњу ауто делова код нас. У е-трговину која ужива све већу популарност међу бугарским потрошачима такође је уложен велики страни капитал.
На одржаној током недеље међународној инвестиционој конференцији постало је јасно да се интересовање за земљу и регион враћа. То свакако није последица великог раста домаћег тржишта, већ је резултат политичке и макроекономске стабилности и пре свега побољшаних услова пословања. Дакле, није случајно што је наша земља добро пласирана по показатељу заштите страних улагања – она је на 14. месту на престижној листи Doing Business 2016: Measuring Regulatory Quality and Efficiency.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..