Буџет је буџет да би смо га стално ребалансирали! То је Закон Божји за сваког министраи то посебно крајем године. За сваког осим за финансијског. За њега финансијера број 1. испуњење консолидованог буџета је циљ циљева. Све је „на нули“ –да ли уопште има ишта лепшег од тога за министра финансија!Иако је то велики проблем за његове колеге, јер крајем године свако жели да закрпи једну или другу рупу. Ситуација је слична и ове године, о чему је министар финансија Владислав Горанов саопштио са горким осмехом.
Ребаланс буџета за 2015. је за преко 880 милиона лева за покривање непредвиђених трошкова службеника министарстава одбране и унутрашњих послова (МО и МУП) и за неке друге установе, као и за финансирање европских пројеката из Националног фонда и Фонда за пољопривреду. Размотрени предлози од 50 милиона лева надмашују очекивано боље испуњење прихода од 832,8 милиона лева, постаје јасно из нове буџетске прогнозе. 387,8 милиона лева издвојено је основно за МУП и МО за њихове непредвиђене трошкове за запослене и то углавном за одштете.
Највише средстава – 180 милиона лева ће бити дато МУП-у, њих 120 милиона за особље и 60 милиона лева за издржавање установе. Предвиђа се повећање средстава за плате и доприносе до 80 милиона лева, у том броју за плаћање ванредних часова рада приликом одржавања специјализованих полицијских операција на савладавању миграционог притиска, очувања јавног реда и гарантовања безбедности грађана на територији земље. Осим тога предвиђено је и 40 милиона лева за резервисања за отпремнине. Почетком октобра шефица МУП-а Румјана Бачварова је управо због тих износа затражила ребаланс буџета за 21 милион лев, али је министар финансија Горанов рекао да јој неће издвојити тај новац пошто она није спровела потребне реформе. Онда је рекао да ће јој реформисати установу буџетом за 2016. г. Али је најзад доделио двоструко више средстава, јер сматра да ће до краја године доћи до раста тог конта. МУП троши за своје издржавање укупно 60 милиона лева, њих 40 милиона потраживања су добављача струје и топлотне енергије, горива и мазива, воде, телекомуникационих и ПТП-услуга, плаћања за вештачења и консултације и др.
Министарство одбране је нешто „скромније“ и добиће нових 57,2 милиона лева, њих 48 милиона за запослене и 9,2 милиона за издржавање. Осим за плате и одштете установи су потребна допунска средства за резервнеделове, војну опрему и технику.
Фонд за пољопривреду ће добити још 370,7 милиона лева. У свом образложењу наводи да му је новац „потребан за поновно финансирање трошкова линијом европских програма и фондова, као и за допунско национално кофинансирање“. Окончање пројеката из старог програмског периода, с једне стране, неће довести до губитка европског финансирања, а, с друге, за коначно извођење неће бити потребно ангажовање допунских националних ресурса. Једном речју, новац није изгубљен, већ ће бити искоришћен сходно европским правилима.
Али остаје горки талог да кобајаги боље испуњење прихода за преко 800 милиона лева није довело, например, до смањења дефицита у државној благајни, а потонуло је у скровите џепове нереформисаних сектора.
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..