Од 23. до 25. октобра у Софији је одржан први форум „Slow Food – Terra Madre, Бугарска“. Овом приликом су истраживачи који се баве истраживањем и очувањем генетских ресурса, представници локалних заједница, мали пољопривредници, кулинари и наставници разменили знања, мишљења и искуства на тему разноврсне исхране и гајења различитих култура.

Slow food (спора храна) је међународни еко гастрономски покрет који је 1986. године у Италији са групом ентузијаста покренуо новинар Карло Петрини у знак протеста против најезде „фаст фуда“ (Fast food), односно отварања све већег броја објеката брзе хране. Данас окупља око 150 земаља. Покрет има за циљ очување гастрономских традиција сваке земље, подстицање гајења локалних култура и узгоја домаће стоке и пружање подршке локалним заједницама произвођача, као и неговање специфичне филозофије спорог уживања у храни, чувања традиције у исхрани и неговања еколошке свести која подразумева изузетну бригу о начину производње хране.

Мото покрета Slow Food је „Добра, чиста и фер“. Добра – јер, према његовим активистима, храна треба да буде доброг укуса и задовољство за непце, чиста – јер је произведена на чист начин који не угрожава околину и људско здравље, и фер – зато што обезбеђује фер односе између произвођача и потрошача тако што произвођачи добијају адекватну накнаду за уложени рад, а за потрошаче су цене прихватљиве.

„Биљна разноврсност у корист друштва“ била је тема конференције којом  је отворен форум. Лектори су представили информације о угроженим биљним врстама и упознали присутне са процесом гајења и заштите биљних култура. О принципима и циљевима Slow Food Terra Madre прича Десислава Димитрова, доцент за област ботанике на Бугарској академији наука и координатор покрета Slow Food за Бугарску:

„Нажалост, у данашње доба трошимо више хране због саме потрошње.Нема потребе да говоримо о производњи већих количина хране, него морамо да променимо начин дистрибуције хране и систем исхране који се тренутно заснива искључиво на профиту. Храна је постала роба и лишена је своје биолошке, културне и социјалне вредности. Рекламе нам сугеришу да морамо куповати јефтину храну, и то у великим количинама. Све мање уживамо у храни, недостаје нам познавање и разумна примена савремених знања о исхрани. Ми само гутамо храну. Наша идеја је да успоримо темпо којим радимо и конзумирамо. Претворили смо се у конзументе. Међутим, оно што може да се уради је навођење добрих примера. Последњих година у Бугарској је јасно изражен тренд потражње за квалитетном храном и све је више младих људи, посебно младих родитеља којима је стало до тога какву храну једу. Лоше је да држава не спроводи политику везану за разноврсност хране, већ се иде ка њеној индустријализацији, јер је то лакши начин. Ми смо волонтерска организација. Нашу мрежу граде људи који одушевљено раде и верују у заједничку ствар. То је нешто више од посла и све што треба да учиниш је да га следиш. Будућност Slow Food-а је везана за однос између науке и људи који подржавају праксу.“

На питање да ли сматра да је идеја Министарства здравља о увођењу пореза на нездраву храну као мери за борбу против гојазности и нездравог начина живота добра, Десислава Димитрова је одговорила:

„Сматрам да је то непотребно. Цена цигарета стално расте, али упркос томе, нити је неки произвођач отишао под стечај, нити су људи престали да пуше. У питању је једноставно имитација активности. Закон сигурно неће погодити неки велики ланац брзе хране, али ће свакако погодити малог произвођача који послује храном чије се коришћење регулише овим законом.“

Превела: Марина Бекријева

Фотографија: Slow Food