У недељу на хитном састанку у Бриселу који је био посвећен избегличком таласу без преседана који је кроз Балкан запљуснуо и целу Западну Европу, државни и владини руководиоци десет земаља чланица ЕУ (Бугарске, Немачке, Аустрије, Хрватске, Грчке, Мађарске, Луксембурга, Холандије, Румуније и Словеније), као и три државе које још увек нису део Уније (Србије, Македоније и Албаније), размишљали су како да савладају ситуацију. Учесници су се договорили о примени 17 мера у циљу „обнављања реда“ на границама заједнице и „успоравања неконтролисаног протока људи“.

Прихватни капацитети на Балкану ће бити повећани за 100.000 места, од којих 50.000 у Грчкој. Та бројка не буди неки посебан оптимизам с обзиром на чињеницу да је за свега 24 часа и то управо уочи састанка, у Словенију ушло више од 12.000 имиграната. Не буди оптимизам ни идеја против које се категорично изјаснио бугарски премијер Бојко Борисов, а наиме, подизати зајмове од међународних финансијских институција за савладавање избегличког таласа. Коментаришући разлике међу учесницима, припадник ЕУ признаје да на састанку многи доносе одлуке које се тичу само осталих.

Међутим, постоји разлога и за оптимизам, јер механизам ЕУ за обезбеђење азила, медицинске помоћи и хране мигрантима већ ће се односити само на уредно регистроване азиланте. Идеја не признавати права без потребне регистрације је прече потребна у циљу контролисања замршене ситуације и превазилажења овог каоса. Оптимизам буди и решеност Немачке да враћа економске мигранте, јер је то толико чекани знак чвршћег односа према масовној злоупотреби хуманог и хуманитарног расположења демократских држава.

У Бриселу ЕК је покушала да ублажи напетост конкретизујући колективна решења о транзитном промету кроз Балкан. Али с обзиром на редуковани и разнородни састав позваних на учешће, тешко да ће у том погледу доћи до неког конкретног решења. Непосредно пре одржавања мини-самита у Бриселу, из Софије су Бугарска, Србија и Румунија као земље „на балканском путу“ миграције, категоричноизјавиле да неће допустити да их претвореу тампон зону за емигрантечија је жеља да се доселе у богатије европске државе. Решење о пријему још 100 хиљада избеглица ствара утисак да ЕУразмишља о формирању нешто попут избегличке зоне на Балкану. С друге стране, на свом суботњем састанку у Софији премијери Бугарске, Румуније и Србије нису искључили могућност да се њихов тространи дијалог о питањима миграције прошири и да укључи и остале заинтересоване државе. У Бриселу је постало јасно да заинтересованих заправо има превише, те ће, по свему судећи, ускоро доћи и до нових сусрета и одлука.

У резимеу: на недељном састанку у Бриселу српски премијер Александар Вучић је подвукао да је тај мини-самит био ипак шанса размотрити постојеће проблеме, иако предстоји још пуно посла, а његов словеначки колега Миро Церар је упозорио да уколико не буду предузете хитне и конкретне мере ЕУ прети распад.