Ових дана Евростат је довео у сумњу једно од највећих постигнућа управљачке гарнитуре у Бугарској (према њеном мишљењу), а управо политику финансијске дисциплине и строге штедње која се огледа у веома ниском државном дугу. Према наводима националне статистике дефицит јавних финансија у прошлој години је био испод допустивог нивоа од 3%. Према најновијим подацима Евростата међутим мањак у јавном буџету је таман двоструко већи и износи скоро 6%. У овом случају питање је каква је заправо истина и које су последице реалног нивоа садашњег дефицита.

Према већини економских посматрача истините податке износе и бугарска, и европска статистика. Разлика настаје због тога што ове две институције мере на различит начин. Национални завод за статистику Бугарске држи се досадашњих правила за израчунавање дефицита док су у Бриселу иновативнији и на расположиве чињенице гледају из угла националне макроекономије. Према томе бугарски статистичари не воде рачуна о зајмовима које је због банкротства Корпоративне трговинске банке прошле године подигао Фонд за осигурање депозита. Истовремено Брисел сматра да дуг ове јавне институције, премда и не државне у строгом смислу речи,представља део јавног задуживања Бугарске.У праву су обе стране, питање је само шта следи сада када је Евростат потврдио да се ради о непоштовању правила Брисела што начелно подлеже санкционисању.Кажемо начелно зато што неке европске државе, развијеније од Бугарске, исказују знатно веће дефиците што није довело до никаквих санкција од стране ЕК. Да ли ће Бугарска опет добити улогу црне овце која ће, ради примера другима, бити кажњена? Мало је вероватно зато што и сами бриселски финансијски експерти објашњавају да је прошлогодишњи дуг који је већи од допустивог нивоа, последица привремених, а не структурних макроекономских проблема. Експерти су поред тога недавно изјавили, позивајући се на податке Евростата, да Бугарска остаје међу државама са најнижим односом јавног дуга и бруто домаћег производа у ЕУ.

Али упркос, како се тврди, методолошком разилажењу у израчунавању јавног дуга између бугарске и европске статистике, проблеми ипак постоје и они се огледају у спором, али неизоставном расту односа између дуга и бруто домаћег производа. Тај однос је порастао са 18% у 2013. на 27% у 2014. г.Чак и управљачи не мисле да нам цветају руже. Још су у наредне две године планиранаи новаприлично велика задужења. Индикативно у том погледу је то што се само овог месеца држава задужила са нових 185 млн евра на унутрашњем тржишту. Предстоје и нове емисије обвезница на међународним тржиштима. Главни разлог томе је обавеза отплаћивања старог новчаног задуживања. Тако се ствара спирала све већих отплата кредита и новог задуживања. Нови кредит је по правилу скупљи од старог што исисава финансијску снагу јавног буџета који је ионако у мањку.

Превела: Ана Андрејева