Уџбеник хемије свакако није међу омиљеним штивима већине ученика. Хемија се међутим лако може претворити у пасију младих и старијих када се они укључе у демонстрационе пробе. Много занимљивије је када је лекција из хемије пропраћена безбедним експериментима у којима се пред очима деце појављују разнобојни раствори, светлости, а понекад уз то иду и мале експлозије са димом – све те заврзламе које се изводе чине науку атрактивнијом за децу.
У разноразним хемијским пробама овог месеца могу учествовати и неискусни у тој науци, а место окупљања младих експериментатора је Музеј „Земља и људи“ у Софији. Тамо је отворена Дечја лабораторија за примењену и забавну хемију. Посећују је махом ученици из нижих и средњих разреда основне школе. Студенти који су освојили награде на међународним такмичењима у природним наукама демонстрирају занимљиве експерименте и тако показују привлачну страну хемије.
Владимир Милов студира медицину, а један је од присталица идеје да се кроз забаву промовише наука. Он пажљиво припрема лабораторијске боце и епрувете помоћу којих ће спроводити занимљиве огледе погодне за наставу из популарне хемије.
Чујмо запажања Владета о контакту младих људи са науком: „Требало би да се ђаци одраније баве хемијом и биологијом. Приметио сам да у вишим разредима средње школе ове дисциплине задају највеће главобоље ученицима, а кад би се још од нижих разреда почело са изучавањем ових наука ученицима би било лакше, а и они би постигли запаженије успехе у усвајању знања. Демонстрирамо контролисани ток текућина и обојених материја што је малој деци интересантно. Не правимо експлозије јер нам је програм примерен млађим ученицима. Поред тога када у хемији или биологији дође до праска обично се мисли да нешто није у реду. Изводимо опите који су могући и у кућним условима. Тако деци дајемо идеје како могу истовремено да уче и забављају се. Показујемо им рецимо како да сами одреде количину витамина С у некој храни“.
Већу смелост у демонстрацијама показује Мартин Недјалков коме је хемија омиљена дисциплина. Његови експерименти увек изазивају емоције и одушевљење код ученика виших разреда који су већ зашли у дубоке воде науке. Мартин је студент хемије и фармације, а од четири године је члан Универзитетског корпуса планираних експлозија.
Ево шта он каже о својим искуствима са том студентском организацијом која се бави научним демонстрацијама.
„Сваки студент може да постане члан Корпуса планираних експлозија. Име организације показује да изводимо пиротехничке ефекте: разне експлозије, пламенове у боји, палимо римске свеће. Људима се допадају необични и спектакуларни експерименти. Уживају у светлосним ефектима који прате неке хемијске реакције, али највише им се свиђа како реагују пиротехничке смеше. Наша главна идеја је да промовишемо хемију, да деци и њиховим родитељима покажемо како то није досадна наука, него може бити атрактивна и занимљива. Обилазимо земљу са пројектом који се зове „Мобилна лабораторија“. Били смо у Софији, Варни, Бургасу, Козлодују, Габрову… Свуда нас топло примају. Пиротехничка средства користимо наравно у складу са свим правилима безбедности, гостима наших демонстрација делимо рукавице, наочаре и све неопходно. Омогућујемо и публици да се укључи у експерименте, да осети непоновљиво узбуђење које настаје када све радиш својим рукама. Експлозије, као што је познато, могу бити веома опасне и зато је обавезно познавати својства материја и једињења. Чак и незнатна количина додатка неком једињењу у стању је да нагло промени реакцију и узрокује инцидент. У томе је мој задатак – да бринем о безбедности публике. Ако ме питате које ми је једињење омиљено, па то је вода. Она је непоновљиво чудо природе зато што показује више аномалија. Још увек нисмо у стању да откријемо све њене тајне – она је и даље објекат истраживања од стране науке.“
Фотографиja: Гергана Манчева
Изборни дан у главном граду Северне Македоније – Скопљу, протиче нормално, нема редова на бирачким местима. До поднева је гласало око 50 људи, а очекује се да ће до затварања бирачког места гласати преко 100 људи. У поређењу са претходним..
По седми пут у последње три године, Бугарска поново излази на биралишта у потрази за стабилном парламентарном већином. Као и на изборима одржаним у јуну ове године, излазност је слаба, а доминантан став грађана Софије, према резултатима анкете Радио..
У Аустралији живи скоро 6.000 Бугара, од којих је највећи број настањен у Мелбурну. Манчо Манев, заменик председника изборне комисије у овом граду, каже да је изборни дан протекао без икаквих потешкоћа. „Људи долазе насмејани, решени да искористе своје..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари..