О економским перспективама Европе и њеним могућностима за остварење раста дискутовали су високи европски политичари, министри бугарске владе, менаџери истакнутих компанија и финансијски и политички аналитичари на Четвртом самиту ЕУ-Југоисточна Европа. Бивши премијер Шведске Карл Билт је акценат ставио на главно питање – Да ли ће Европа успети да изађе на крај са изазовима на свом путу и ситуацијама које треба да превазиђе? Један од главних проблема Европе јесте миграциони проблем. У овом тренутку он представља и економски терет за земље ЕУ и ствара озбиљне политичке проблеме. Међутим, Билт сматра да ако државе Уније успеју да изађу на крај са интегрисањем миграната, то би могло да помогне привреди. У тренутку миграционе кризе битно је да привреда остане стабилна. Билт је такође рекао да су дигитално тржиште и уједињено тржиште капитала кључна за повећање конкурентности ЕУ, као и да ЕУ треба да реши проблем за групу земаља, а не за сваку земљу посебно. Заједнички напори би помогли бржем решавању кризног питања. За будући економски развој од посебног значаја је да ли ће Велика Бритања остати пуноправни члан.
Томислав Дончев, вицепремијер задужен за европске фондове и економску политику је изнео свој став о проблемима са којима се суочавају Бугарска и ЕУ и о најбољим решењима за остварење раста:
„Тема раста је важна, посебно за државу попут Бугарске. Бугарској је потребан бар два пута већи темпо. Зато је ова тема важна. Ако погледамо све статистичке податке, видећемо да свет и Европа скоро никада нису живели у бољим временима. Са извесном дозом ироније можемо рећи да стално живимо у кризи. Данас смо у „перманентном кризном режиму“ и то није изненађење. Као што смо у стању да вршимо брзи трансфер података и робе, тако смо у стању и да извршимо трансфер било које кризе са једног краја Европе на други. Када смо у новој заредом кризи морамо поставити питање над питањима - Колико Европе нам треба? Колико Европе желимо? Ово питање остаје неизречено и у проблемима са дужничким кризама у низу земаља чланица, као и код изазова везаних за избегличку кризу. Фокус се са тражења заједничког једино могућег европског решења, помера на питање: „Колико избеглица треба да прихвати свака земља?“. Једини могући раст јесте одрживи раст. Посебно на Балкану, а у југоисточној Европи требало би да више говоримо о енергетској сигурности и независности.“
Стручњаци су дошли до закључка да је тражење решења у оквиру националних држава велика грешка. Према Томиславу Дончеву, у интересу развоја је посветити већу пажњу оптимизму, поверењу између главних играча на тржишту, репутацији као првостепеном фактору и тежњи за успехом.
Везано за реформе, он је још рекао:„Реформе се не спроводе једном у 50 година. Реформе се спроводе стално. Јер се свет брзо мења. Оно што је јуче било довољно, данас више није. Имамо следећи проблем – институције уместо да предњаче, каскају за проблемима. И ту искрсава питање – шта нам не достаје? Да ли визионарство, да ли политичка храброст или једноставно понекад нисмо у стању да објаснимо реформе. Европски новац је важан за Бугарску. Он је критични ресурс и мада његово учешће у јавним расходима није велико, он чини преко 70% инвестиционих ресурса код јавних инвестиција. Тај новац је главни провокатор за спровођење реформи. Морамо да о стабилности размишљамо као о приоритету. Стабилност има више димензија. Застој такође може бити врста стабилности. Ја не желим такву стабилност. Стабилност мора доводити до сигурности.“
За остварење привредног раста тренутно бугарска влада рачуна на политичку и економску стабилност, дијалог и јасне поруке пословним круговима, грађанима и страним инвеститорима, како и на стабилно пореско окружење.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: БГНЕСЦентар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Укупни индекс пословне климе у октобру опао је за 5,6 поена у односу на септембар, са 22,5% на 16,9%, саопштио је Национални завод за статистику. Пад..
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у..