Тема о избеглицама и њеном утицају на тржиште рада ЕУ била је на дневном реду Савета ЕУ уз учешће министара рада у Луксембургу, а на предлог Ивајла Калфина – потпредседника бугарске владе и министра рада и социјалне политике. Поједине државе чланице Уније примењују различити приступ за решавање проблема. У интервјуу Радио Бугарској министар Калфин је коментарисао:

„Још увек постоје проблеми око формулисања јасне европске политике у погледу избеглица. Ја сам направио неколико предлога. Као прво, ЕУ треба да објави какав свој капацитет за пријем избеглица. Земље су различите. Граничне – каква је Бугарска, нису баш одушевљене. Друге пак, попут Шведске, па и Немачке, гледају на избеглице као на могућност да реше своје демографске проблеме, да попуне мањак радне снаге и сл. Али независно од односа, Европа има капацитет који није безграничан. И када сваког дана 10 хиљада људи ступа на територију Старог континента, не можемо свима рећи „добродошли“.

По министру Калфину тзв. „вруће тачке“ за пријем избеглица треба да буду ван граница Европе.

„Тренутно Европа стимулише један огроман шверцерски бизнис. Да би од границе Сирије стигли у Европу азиланти плаћају огромне суме у доларима, пролазе на хиљаде километара, неки чак умиру на путу. А од тога профитирају кријумчари људи. Европски приступ треба да буде другачији – добро, примићемо толико и толико људи, онда ће наши представници обићи кампове на граници Сирије са Турском, Јорданом, Либаном и рећиће кога примамо, свакако према критеријумима, одређеним од ЕУ, и тим људима ћемо дати азил у Европи. Сада смо у ванредној ситуацији. Очигледно је да не можемо рачунати на уобичајене мере. Даблински споразум сада изгледа апсурдан. Тамо пише да избеглица треба да остане у земљи у коју је ушао. У Мађарску је улазило по 10 хиљада људи дневно. Реците ми, где да остану ти људи? Шенгенски споразум дозвољава да се у кризним околностима уводе поједине тачке граничне контроле. И ако сада нисмо у кризи, онда ја заправо не знам шта је то права криза! Потребан нам је списак држава из којих могу да долазе кандидати за азил. Сходно једној статистици Евростата, мање од 1/3 избеглица сиријског је порекла. Поред њих у ову групу спадају становници Русије, Украјине, Албаније, Косова. Чак сам негде прочитао да и су се и бугарски Роми лажно представљали као Сиријци у Шведској. То је апсурд, треба одредити којим земљама Европа може да помогне у овој кризној ситуацији.“

На седници Савета у Луксембургу је дошло до конфликта између министара држава зоне евра и осталих држава, с обзиром на њихову изолацију и груписања приликом доношења важних решења, објаснио је још министар Ивајло Калфин. Из тог разлога министри земаља еврозоне су написали оштро, протестно писмо против стварања Европе од два дела што је недопустиво.

Превод: Александра Ливен