Након разговора са својим турским колегом у Истанбулу ове среде, премијер Бојко Борисов је пар сати пре почетка седнице Европског савета обелоданио да ће на форуму бугарска делегација пружити Турској „пуну подршку“. Када говори о "пуној подршци" Борисов подразумева подршку захтеву Анкаре за успостављање зоне безбедности у Сирији, подршку стављању Турске на тзв. листу сигурних земаља, као и европску финансијску помоћ за нашег јужног суседа. Све ово није новина, Софија се већ за све горенаведено залагала на европским форумима и пред европским партнерима, а о неким питањима је већ постигнута или се очекује да ће бити постигнута сагласност.

Премијер Борисов се за успостављање "безбедне зоне" у Сирији заложио још у септембру на ванредном Самиту ЕУ, а крајем прошле недеље и на разговорима са председником Европског савета Доналдом Туском. Има се у виду изградња избегличких кампова у којима би избеглице живеле у добрим условима до окончања конфликта, како би могле да се брзо после тога врате у своја родна места, а не да заштиту траже у европским државама. Такво решење би било добро и за Бугарску, јер ће се миграциони притисак на њу смањити. У септембру је ЕУ одбацила идеју Анкаре, али је почетком октобра објавила да је спремна да је размотри.

Бугарска је своју подршку стављању Турске на тзв. европску листу сигурних земаља обелоданила пре неколико дана на заседању министара унутрашњих послова земаља ЕУ. Иако уз неке резерве, министри су прихватили ову идеју. Сасвим недавно је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер у Европском парламенту изјавио да уколико се Турска не нађе на листи "сигурних држава", хитно треба обуставити преговоре о њеном приступању ЕУ. По свему судећи, стављање Турске на листу сигурних држава порекла је на путу да се оствари, јер је обустављање преговора са њом у овом тренутку просто незамисливо. Осим тога, турски председник Реџеп Ердоган је већ представио у Бриселу акциони план којим се његова земља обавезује да брже прима натраг мигранте који су са њене територије илегално ушли у Бугарску, Румунију и Грчку, као и да повећа сарадњу са бугарским и грчким властима у циљу спречавања илегалног преласка заједничких граница. План такође предвиђа да Турска ојача своје граничне снаге, да пооштри своју визну политику према земљама које су извор миграната, да побољша борбу против кријумчара избеглица и да региструје све мигранте који су ушли на њену територију.

За финансијску помоћ, не само Турској, већ и другим земљама које су примиле највише избеглица, какве су на пример Јордан и Либан, Бугарска се такође одавно залаже уз образложење да ове земље, које већ 4 године избеглицама дају кров над главом, заслужују то. Према Софији, оне заслужују не само финансијску помоћ, већ и подршку ради повећања њиховог капацитета за пријем и регистрацију лица која траже заштиту, а такође и за сузбијање илегалне трговине људима.

На основу последњих изјава председника Европског савета Доналда Туска може се претпостављати да је у односима са Турском ЕУ спремна на уступке, под условом да ова земља смањи прилив избеглица са Блиског истока према Европи. Турска је и сада озбиљан фактор за савладавање миграционог притиска, али могла би да још нешто уради. Наду за повољан развој ствари уливају и речи Доналда Туска: "Не можемо сами решити проблеме. Сарадња ће бити од обостране користи.".

Превод: Албена Џерманова