Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Шетати се као паун по бољарском дворишту

БНР Новини
Фотографија: wikipedia.org

Некада је птичје перје било неизоставан део девојачког украса. Постојало је веровање да оно чува девојке од урока, злих очију, црних магија и злих духова. Перје одређених врста дивљих и домаћих птица имало је посебну моћ. Међу њима главно место заузима прелепо перје пауна. Познато је да су шаре на перју пауна мужјака међу најневероватнијим и најлепшим телесним атрибутима у природи. Нема човека који се не би дивио овом необично лепом представнику птичјег рода. У време парења или када лови мужјак шири реп у облику савршеног полукруга. Паунов реп је дуг и раскошан са мноштвом плаво-зеленог перја украшеног шаром у облику ока због чега су га неки народи назвали птицом са 100 очију. За време удварања мужјак паун гласно кликће, шири реп у лепезу, тресе га и због свих тих покрета изгледа као да плеше. Постоје различите врсте пауна међу којима су најпознатији индијски паун, познат још као плави или обични паун, као и зелени (неми) паун.

Паун је птица која се ретко среће, без обзира на то што се данас представници те врсте могу видети у различитим деловима света. У Бугарску, као и у све остале европске земље, долазе из централне и источне Азије. У Индији је ова врста птице широко распрострањена, а због своје богате верске и легендарне умешаности у традицију земље она је проглашена националном птицом те земље. Паун у Индији симболизује добронамерност, стрпљење, самилост и знање. Лов и извоз паунових перја у тој земљи је строго забрањен. Паун живи у шумама и пољима прекривеним високом травом у чијој се близини обично налази неко насељено место. Гнезди се на тлу. Паунови се хране биљкама латицама цвећа, семенкама, зрневљем, мишевима, гуштерима, малим змијама и инсектима.

У многим бугарским кућама ћете видети једно или више перја пауна постављеног на видном месту. Овој лепој птици је посвећено много песама, а спомиње се и у бајкама, предањима. У народу се веровало да паунови носе срећу и чувају од злих сила. Пауново перје је у прошлости било део младиног украса, а често су се њиме китиле и неудате девојке. Код нас у неким деловима земље перје пауна зову „лазаричким“ пошто су се њиме китиле лазарице, девојке које на Лазареву суботу изводе обредну игру певајући песме за плодност, срећу и напредак. У Бугарској постоје и властита имена Паун и Пауна.

„Видети пауна у сну – срећа. Ако ухватиш пауна у сну – момак ће запросити вољену девојку или ће она побећи с њим. Ако се цура кити пауновим перјем – срећа, ускоро ће је запросити,“ пише у бугарском народном сановнику.

„Данас паун више није домаћа птица, али су га некада гајили због чега се често спомиње у народним веровањима и песмама,“ пише Димитар Маринов, истраживач бугарских традиција и обичаја почетком 20. века. По њему су паунове најчешће гајили у газдинствима племића, одакле долази и израз: „Шетати се као паун по племићком (бољарском) дворишту.“

Паун је реткост на нашим просторима стога су људи његово перје куповали. „Ситна трава расте, паун ми је пасе. Перје му опада, девојке га скупљају и ките се њиме. Китице за хиљаду, перо за стотину,“ пева се у једној народној песми из околине града Гоце Делчева. Лепота пауна се опева и у свадбарским песмама. Младожења је паун, а млада пауница: „Паун иде, пауница га води“ пева се у једној народној песми. Код нас се каже „Леп као паун,“ „Накићен као паун,“ али и „Шепури се као паун.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15