„Култура притиска“ у бугарским медијима јача. Рекламна одељења се активно мешају у уређивачку политику. Контрола и ограничавање плурализма су све већи. Ово су закључци неформалног онлајн истраживања слободе говора медија у 2015. години које је Асоцијација европских новинара - Бугарска спровела у периоду од 19. јуна до 30. јула. Овим истраживањем обухваћена су 143 новинара из целе земље. 53,8% испитаника признаје да су им постављена ограничења у обављању професионалних задатака, а 72% каже да је на њихове колеге вршен недозвољени притисак.

„Док је у 2013. години на питање „Како оцењујете слободу говора у Бугарској“ 52 одсто анкетираних дало оцену „лоше“, а 40% „задовољавајуће“, ове године је однос понуђених одговора „задовољавајуће-лоше“ 31,5% према 42%, каже аналитичар Илија Влков.

Упркос благом побољшању оцене медијске ситуације, резултати указују на негативне трендове јачања аутоцензуре и концентрације медијског власништва. 9% испитаних изјављује да редовно избегава одређене друштвено важне теме, 46% каже да то понекад чини, а 45% одговара да се не самоцензурише. Покретачи аутоцензуре су притисак од стране власника медија, страх од губитка прихода, конформизам, па чак и лењост. Често због жеље да задрже своје контакте са политичарима и могућности да добију информације новинари нису превише критични.

„Због финансирања медија из европских пројеката и њиховог коришћења као гласноговорника власти, утицај политичких личности и државних и општинских институција на медијски садржај и даље је озбиљан, наставља Илија Влков. - 67% испитаника наводи да их неки политичари зову телефоном или се љуте због одређених публикација против њих. У медијским садржајима све чешће налазе место и скривени PR материјали. То се односи и на тренутну предизборну кампању за локалне изборе.“

Као главни проблем медијског сектора 83,9% учесника истраживања наводи спајање политичких и економских интереса у управљању медијима, 82,5% - монополизацију медијског тржишта и медијских ресурса, а 65,7% - нетранспарентност власништва у медијима. 62,9% испитаника сматра да је негативан фактор у развоју медија и низак ниво теоријске и практичне обуке новинара.

А шта се дешава са регионалним медијима?

„Претње новинарима регионалних медија су веома раширена појава, прецизира Марија Черешева из Асоцијације европских новинара - Бугарска. - За разлику од својих колега, учесника националног истраживања у којем оне најчешће одговарају да се за вршење притиска на њих користе оговарање и клеветање, „црни PR“, што је, према нашим запажањима, нешто ново, новинари регионалних медија кажу да им се у најчешћим случајевима прети кривичним гоњењем.“

Неки новинари тврде да се у току предизборне кампање објављују плаћене политичке поруке у облику вести и да се кроз интервјуе прави прикривена реклама одређених кандидата на рачун других. Занимљив је случај када је један медиј објавио да ће партије добити попуст од 15% на цену праћења предизборне кампање, ако саме пишу прилоге. Седморо новинара из града Казанлак је било приморано да потпише полицијски документ да неће објављивати прилоге у којима се критикују локалне власти. То се догодило након њихових публикација о поплавама у региону.

У чему је шанса бугарских медија? На ово питање одговара Весислава Антонова из листа „Капитал“:

„Ако много чешће имамо храбрости да испуњавамо нашу улогу као новинаре, тј. да будемо коректив и посредници између грађана и власти, да постављамо незгодна питања, то би ваљда била нека полазна тачка за враћање поверења у нашу професију. Што више себи дозвољавамо да издајемо поверење грађана, то дубљи постаје амбис у који пропадамо као професионалци.“

Превела: Марина Бекријева