„Мој отац је први народни музичар који је стао испред микрофона Радио Софије у живим емисијама још 30-их година минулог века. Завршио је педагогију на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“, али још од својих младалачких година свира на пет инструмената – кавалу, гајдама, кларинету, свираљки, труби. Заиста је народна музика била његов живот, како гласи и наслов књиге коју је о њему написао наш истакнути фолклориста Михаил Букурештлијев. Мој отац је свирао са познатим у оно време оркестрима - „Бистришка четворка“, „Корењашка група“ Карла Алијева. Основао је „Угрчинску групу“ и „Групу Цвјатка Благоева“. Ове формације су биле главно језгро Оркестра народне музике БНР када је он 1952. г. основан, а Цвјатко Благоев је постао његов концертмајстор. Његова извођења звучала су сваког дана у програмима радија. Једна од великих заслуга музичара јесте записивање народних песама из свих крајева Бугарске, а од посебног значаја за развој наше музичке уметности јесте и то што је он обучавао извођаче који су се после обуке придруживали оркестру. Живели смо у малом стану. Кући су стално долазили музичари и одржавале су се пробе. Присуствовала сам многим концертима мог оца. Заиста су то незаборавни доживљаји! Памтим велике сале препуне публике која се дизала на ноге и аплаудирала му. Поред њега су увек стављали једну столицу на којој су лежали инструменти које је тата мењао у току концерта. Био је посвећен народној музици, њеном промовисању код нас и у свету. У тонском архиву БНР и БНТ чува се на хиљаде снимака његових сусрета са публиком. Био је уверен да су добро образовање и добро васпитање главни темељи и трудио се да мени и мом брату обезбеди те две битне ствари у животу човека. Основала сам фондацију која носи његово име. Кроз њу ћу помагати младим талентима у области народне музике. Организоваћемо семинаре, предавања итд.“
„За Цвјатка Благоева сазнала сам 1980. г. – прича Лорен. Мој друг који је радио на БНР, а сакупљао је старе плоче, ми је испричао о његовој улози као извођача и руководиоца разних оркестара. Далеке 1969. г. први пут сам присуствовала проби Оркестра народне музике. Тада сам упознала Благоја – Цвјатковог брата, који ме је импресионирао. Био је у групи кавалиста, али је свирао на дудуку (инструменту сличном кавалу). Док сам се бавила изучавањем бугарске народне музике, лично сам упознала Цвјатка Благоева. Био је импресивна личност, али тада скоро ништа нисам знала о његовом стваралаштву. Његов велички значај за развој бугарске народне музике оценила сам тек када сам 1990. г., као стипендиста фондације „Фулбрајт“, почела да истражујем историју индустрије грамофонских плоча у Бугарској. Тада сам схватила колико је његов допринос био значајан за формирање оркестра, а такође и за извођачку школу. Он је већ био у поодмаклим годинама, али добро се сећао неких ствари из оног доба. Још се осећала његова енергичност, превелика љубав према народној музици. Већ на првом слушању његов стил ми се много допао. Свирао је брилијантно, витално... Био је изванредни музичар. Бољег кавалисту нисам чула.“
Превод: Албена Џерманова
Већ 21. годину заредом Симитли се претвара у позорницу великог кукерског фестивала . Под називом „Симитлија – Древна земља кукера“, овај догађај је од локалне традиције прерастао у једну од најзначајнијих кукерских манифестација. Овог викенда,..
У селу Алваново, у североисточној Бугарској, на Ивандан се одржава традиционални обичај „Купање зетова“, који симболизује здравље, снагу и благостање младих породица склопљених током претходне године. Прослава почиње обредним купањем младе невесте,..
Село Бојница у близини Видина припрема се за традиционални бал народне ношње, који организују чланови културно-уметничког друштва „Нада – 1903“. Манифестација ће се одржати у четвртак, 11. јануара, са почетком у 18 часова у сали културног дома, а улаз..