Сваког минута један човек у свету постаје жртва трафикинга. Само од 2010. до 2012. 31 хиљадаљуди у ЕУ је признала да је била подвргнута таквој експлоатацији.Према Евростату, 80% њих су жене, а 12% – непунолетна лица. У 70 одсто случајева ради се о сексуалној експлоатацији. 32 млрде евраизносе годишњи приходи трговаца људима у свету.

Према подацима Националне комисије за борбу против трговине људима при бугарској влади, сваке године између 500 и 550 Бугара региструје се као жртве трафикинга у земљама ЕУ.Готово 80% лица која су упала у мреже трговаца људима постају објекат сексуалне експлоатације. Скоро све су оне жене. Право на адекватну и хитну правну заштиту једно је од основних права зајамчених жртвама трафикинга Европском директивом 2011/36 и Конвенцијом Савета Европео борби против трговине људима.

„Заштита права! Хитна правна помоћ жртвама трговине људима” јесте пројекат шест европских држава – Ирске, Литваније, Велике Британије, Шкотске, Хрватске и Бугарске. Водећа организација је Ирски имиграциони савет, а из Бугарске партнер у том пројекту је Фондација Бугарски центар за џендер истраживања. На форуму у Софији учесници пројекта су изнели искуства и неке добре праксе из области обезбеђења заштите жртава трафикинга кроз хитну правну помоћ, подстицање њихове социјалне рехабилитације и њиховог појављивања у улози сведока.

„Жртвама трговине људима треба гарантовати приступ специјализованој правној помоћи, рекла је Геновева Тишева, управникБугарског центра за џендер истраживања:

Да би се могла идентификовати и у пуном обиму остварила права на социјалну заштиту пред административним органима, без обзира да ли ће бити покренут кривични поступак, свака жртва трафикинга треба да буде припремљена за евентуалну процедуру. На жалост у Бугарској се не пружа хитна правна помоћ услед чега жртве трговине људима задуго остају неидентификоване и незаштићене.Овим пројектом покушавамо да помогнемо у обезбеђењу државног финансирања за овакве консултације.На основу властитих искуства смо утврдили да жртве трафикинга најрадије користе услуге експерата невладиних организација.

Које добре праксе из других земаља можете да наведете и каква су конкретно искуства Ирске – о томе говори координатор пројекта Нуша Јонкова:

У Ирској, исто као и у неким другим земљама ЕУ тренутно има тешкоћа у пружању правне помоћи жртвама трговине људима.Оно по чему се у том погледу разликујемо од Ирске је што ми овде имамо независне правне центре који сами обезбеђују финансијски ресурс захваљујући фондацијама из иностранства или црквеним редовима у земљи.Ми, дакле, располажемо добро припремљеним правним експертима који пружају услуге жртвама трафикинга. Једини недостатак је тај да полиција веома ретко сарађује непосредно са тим центрима. Постоји извесна бојазан да би интервенција адвоката могла збунити жртву трафикинга која је сведок и тако нашкоди истрази. Ја радим за један правни центар у Ирској који се зове Имиграциони савет и наши адвокати припремају сведоке који доприносе успешној реализацији истраге. Што се добрих пракси тиче, оне су донекле имплицитно одређене у теми нашег пројекта. А то је признање од стране свих земаља-чланица ЕУ и посебно од стране надлежних органа који се боре против трговине људима да хитна и благовремена правна помоћ адвокатакоји би оценио ситуацију и жртви објаснио могућности за избор, најчешће воде до резултата који су од користи не само жртви, него и суду јер му помажу да трговцима људи изрече праведне пресуде.

Превела: Ана Андрејева