„Чула сам да кажу како је Блага Димитрова неспоразум, недоумица – жена, уз то песникиња, која схвата темељито и просуђује право. Критичари који јој неретко приговарају што је контемплативна личност, сматрају као њен недостатак то што „измишља“. То је цитат истакнуте бугарске и француске филозофкиње, теоретичарке књижевности и психоаналитичарке проф. Јулије Крстеве, који указује на однос критичара према једној од прослављених песникиња најновије бугарске књижевности.

Мисаоност и контемплативност као посебне одлике стваралаштва Благе Димитрове, дефинисане су од стране официјелне критике за време тоталитаризма као скретање са путање социјалистичког реализма као веродостојне слике стварности.

И пре транзицијских година, и касније – до краја живота, Блага Димитрова је увек бежала од партијских и књижевних клишеа. 1988. године је решила да је време да напусти удобности пишчевог кабинета и да се активно укључи у друштвени живот не само као књижевник, него и као грађанин. Она је међу утемељивачима Комитета за еколошку заштиту града Русеа и Клуба за подршку гласности и перестројке. Учествовала је у неформалном доручку са Франсоа Митераном, приређеном у Амбасади Француске у Софији коме су присуствовали истакнути домаћи интелектуалци и дисиденти. Песникиња је била на првим местима листа политички неподобних стваралаца чији је глас у прилог спровођења реформи тадашња партијска врхушка покушавала да угуши. После 10. новембра 1989 г., када се кренуло у темељите политичке промене, Блага Димитрова је била међу бројним интелектуалцима и уметницима који су подржавали Савез демократских снага (СДС) у његовим напорима на демократизацији земље. Они су се надали да ће доћи до праве и неповратне промене, до преиспитивања прошлости и тражења одговорности од криваца за економску катастрофу земље.

1991. године Блага Димитрова је изабрана за народног посланика у 36. сазиву Парламента са листом Савеза демократских снага СДС, а годину дана касније је на првим демократским председничким изборима постала потпредседник Републике, док је председник био истакнути дисидент Жельо Желев, иницијатор и суоснивач поменутог Клуба за подршку гласности и перестројке. Пре но што прихвати предлог да буде номинована за потпредседника Републике, она је потражила савет своје пријатељице Марије Антонове, која ју је охрабрила да прихвати изазов. Касније у својим успоменама о сусретима са песникињом, Антонова пише да поштен човек каква је била Блага не би дуго издржао у отровној атмосфери политичке конјунктуре.

Ево шта је Блага Димитрова рекла у одговор на оптужбе опозиције да СДС испољава синдром „плавог“ тоталитаризма. /СДС је изабрао плаву страначку боју/: Драги сународници, не подижем глас као партијски агитатор уочи избора, нити желим да одговарам на нападе и клевете, нити пак да жигошем или да се окомим на било кога. Једино што ми не да ћутати, то је посезање на чисту и свету наду људи. Наду за препород наше земље. Неки су се дрзнули да баце сенку на нашу крхку слободу оптужујући нас да смо плави тоталитаристи. Питам вас – ко је данас убијен без суда и пресуде како се то догодило хиљадама људи после Деветог? / 9 септембра 1944. г. у Бугарској је успостављена просовјетска власт/ Ко је протеран из своје куће, па да се тамо настани неки нови власник? Ко је данас стрпан у логор, као што је случај са хиљадама мученика, који су изгубили живот, здравље, породицу за време жестоког режима? Чијој је деци данас упропашћена будућност због окаљане прошлости њихових родитеља? Е, реците ми где је данас тај "плави" тоталитаризам?

У лето 1992. године између Благе Димтрове и Жеља Желева дошло је до раскида због једне конференције за новинаре коју је приредио председник Републике, а којом приликом је отворено напао владу премијера Филипа Димитрова. Остајући верна својим пријатељима из СДС, Блага Димитрова је упозорила да се спрема обарање владе, али јој премијер није поверовао. Поднео је предлог за изгласавање поверења влади, али број гласова није био довољан да кабинет преживи. После пада владе на власт је дошао кабинет Љубена Берова, а Блага Димитрова је поднела оставку на положај потпредседника Републике. Ево речи председника Желева тим поводом:

Мислим да је она учинила велику политичку грешку можда зато што је књижевница, песникиња другачијег менталитета. Али је она допустила да је Национални координациони савет СДС претвори у политичку играчку. Мислим да смо са њом могли урадити још многе добре ствари за демократизацију Бугарске. Што се нашег пријатељства тиче, надам се да ћемо га очувати и у будуће.

Пријатељство између њих двоје међутим никад се није обновило. Ауторка романа „Лице“ дефинитивно је напустила политику 1999. године, јер није могла да замисли толико лицемерје од функционера које је добро познавала. 2. маја 2003. године Блага Димитрова напустила је овај свет после тешког онколошког обољења. Њена скромност и поштеност остаће као пример како треба проживети овај живот.

Превела: Ана Андрејева