Показало се да је стицање бугарског држављанства пореклом веома примамљиво, а у већини случајева оно служи као карта у једном правцу за сањане богате земље ЕУ. Последњих 10 година, према подацима Министарства правде, поднето је 120.174 захтева за стицање бугарског држављанства пореклом, од чега је њих 14,61% одбијено. Разлог за то је могућност за стицање држављанства пријемом /натурализацијом/, по олакшаном поступку, без испуњавања услова који су прописани за грађане који немају бугарско порекло. Сагласно Закону о бугарском држављанству бугарско порекло признаје се лицу чији је бар један сродник по крви у правој линији Бугарин. Тренутно поступак траје отприлике 18 месеци – четири месеца потребно је за проверу кандидата од стране МУП, а око годину дана траје провера од стране Државне агенције за националну безбедност. Ове године до 31. августа поднето је 5.400 захтева, а бугарско држављанство добило је 4.400 људи који су захтеве поднели пре неколико година. По речима заменика министра правде Петка Петкова, који је уједно и председник Савета за држављанство, обрада захтева је последњих година била отежана, након што је тужилаштво 2014. г. утврдило да је Државна агенција за Бугаре у иностранству у периоду од 2011. до 2013. г. издала на стотине Уверења о бугарском пореклу без приложених доказа о пореклу.

„Агенција има новог председника који стриктно прати поштовање прописа и не бих рекао да у Државној агенцији за Бугаре у иностранству тренутно постоји проблем, изјавио је заменик министра Петков. То ће се, међутим, осетити у Министарству правде тек идуће године, јер се сада обрађују захтеви поднети у „проблематичном периоду“. Други велики проблем је то што знатан део подносилаца захтева нема тражене документе о пореклу. Начелно, такви документи се чувају у државном или војном архиву. Додуше, многи кандидати успевају да набаве неопходне документе, али има и оних, углавном албанског или македонског порекла, којима доказивање порекла неким од прописаних докумената заиста представља проблем.“

Борис Вангелов – председник Државне агенције за Бугаре у иностранству тврди да у случају достављања неопходних докумената поступак издавања Уверења о бугарском пореклу траје само око 20 дана. Шта се дешава ако подносиоци захтева немају документ о пореклу?

„Уколико немају документ, али су бугарског порекла, прихвата се документ о пореклу издат од стране локалне организације у смислу Закона о Бугарима који живе ван граница Републике Бугарске, прецизира Борис Вангелов. Посебно олакшан је поступак за лица која живе у земљама које су биле у саставу СССР, јер поседују документе својих рођака у којима је наведена њихова националност. Али друга лица су у неповољној ситуацији, посебно она у Македонији где су локални органи власти намерно уништавали исправе којима се може доказати бугарско порекло. Мало је оних који би могли да одговарајуће документе нађу у нашим архивима.“

У циљу олакшања поступка стицања бугарског држављанства пореклом поднет је Предлог закона о измени постојећег закона, сагласно коме уколико не постоје документи који могу послужити као доказ о пореклу, порекло се може доказати изјавом овереном код јавног бележника.

„За мене то није право решење проблема јер омогућава лицима која немају бугарско порекло да изјаве да су пореклом Бугари, казао је заменик министра Петков. Пружа се могућност да, рецимо, и терористи стекну бугарско држављанство по олакшаном поступку. Зато је Министарство правде предложило да кандидати за бугарско држављанство полажу тест који укључује питања из области бугарске историје, културе, државног уређења. Полагањем теста кандидати за држављанство би показали да су заиста везани за нашу земљу. Ова метода прихваћена је у скоро свим земљама ЕУ. Немачка је примењује од 2008. г. и то веома успешно. У овом правцу треба да размишља не само законодавац, већ и друштво. Када ће се тачно то десити, предстоји да видимо.“

Превод: Албена Џерманова