Ма какве смо приче слушали о шишмишима, оне су углавном нетачне. Нису то никакви мишеви, нити птице, иако лете, а још и не лежу јаја. Ни раширено мишљење да су крвопије није сасвим тачно зато што постоје само три врсте вампир-шишмиша. Током Међународне ноћи слепих мишева у Националном природњачком музеју изашло се из многих клишеа, везаних за ове сисаре, а скоро сваки посетилац је одлазећи кући однео у свом срцу лик једног љупког створења без којег би наш живот био мање сладак. Само замислите шта би било кад не би било чоколаде!

Као добра вила, заштитница нетопира понашала се те ноћи Антонија Хубанчева, млада научница која је са одушевљењем причала о тим животињама и искрено се вређала када је требало да чује неке митове и заблуде о њима.

Као што ретко има медведа људождера, тако се и ретко срећу вампирски љиљци. Од преко 1.200 врста нетопира на земљи њих три су крвопије, а све оне живе у Јужној Америци. Зато је погрешно називати их вампирима. Поред тога слепи мишеви су веома корисни, живе много дуже од осталих животиња њихове величине – између 20 и 40 година, а немају ничег заједничког са глодарима, највећим редом сисара. Слични су лисицама и псима и невероватно су паметна створења. Они нас штите од неких инсеката, а од њих има и других користи. Зато треба да бринемо о њима, јер без шишмиша природа би била окрњена и дошло би до поремећаја еко-система.

Антонија Хубанчева је пропутовала половину света да би рођеним очима видела на стотине врста нетопира и упознала тајне њиховог живота. Да ли би нам открила неке од њих?

Желите да сазнате нешто о тајанственом животу љиљака? Рецимо у џунгли Централне Америке живи шишмиш који се храни жабама, а открива их захваљујући њиховој „песми“. Када мужјак пева да би привукао женку, он крекеће на непоновљив начин и уместо жабице, привлачи шишмиша који долеће и поједе га.

Ево и једне афричке приче:

Недавно сам се вратила из Африке, из савана на суптропском поднебљу где сам се бавила истраживањем слепих мишева који обитавају велике листове банана као и таквих који се хране нектаром баобаба. Да није било шишмиша, не бисмо познавали укус текиле и какаоа, јер управо ове животињице опрашују какаовце и плаву агаву. Од ове друге биљке прави се текила.

Са своје тек 33 врсте нетопира Бугарска изгледа није нарочито занимљива у том погледу. Али се Антонија категорично успротивила том нашем мишљењу:

Бугарска је најинтересантнија земља у свету – кажем то одговорно као човек који је обишао многа места у свету. Наши љиљци се увелико разликују међусобно – то је као да упоређујете врапца и орла. Рецимо уши неких шишмиша у Бугарској дуге су толико колико и читаво њихово тело – само замислите кад бисмо ми имали уши дуге око метар и осамдесет? Али постоје и сићушни нетопири чија тежина одраслих јединки не премашује 4 грама и који могу стати на врх палца. Поред тога сви шишмиши у Бугарској хране се искључиво инсектима.

Живећи у заблуди да љиљци живе у мрклом мраку у пећинама, ми их не примећујемо. А они су они око нас и овде у граду.

Можете их наћи свугде, довољно је да пажљиво посматрате - рекла је Антонија Хубанчева. - Недавно сам приметила на свом балкону колонију браон шишмиша. А управо испод колоније – једна мушкатла која одлично успева. Испало је да измет слепих мишева редовно ђубри моју биљку. Нема ничег страшног што поред нас живе нетопири. Напротив, било би боље да се радујемо зато што су они заштићене врсте од којих има вишеструких користи за природу.

Превела: Ана Андрејева