У подножју средногорске узвишице „Зечји врх“ два миленијума пре наше ере настало је једно од највећих трговачких и културних средишта на пределима Југоисточне Тракије – Кабиле. Претпоставља се да древни град носи име трачке богиње-мајке Кибеле чији је стеновити рељеф сачуван на брду, где се налазио и јединствени у оно доба астрономски опсерваторијум. Данас Кабиле је једини у потпуности истражени трачки град на територији Бугарске. Поједини његови остаци су обновљени и конзервисани, а пронађени у рејону артефакти приказани су у модерном музеју који је изграђен европским средствима надомак археолошког резервата.
На територији древног Кабилеа није подигнут савремени град, што увелико олакшава археолошка истраживања, као и конзервацију споменика. Током векова насеље се разрастало, појавили су се дебели бедеми и одбрамбене куле, куће, улице, храмови. 341. г. п.н.е. Филип Македонски је освојио град. Али после распада његовог моћног царства Кабиле је поново ушао у пределе којим су владали Одризи и постао резиденција одришких краљева од Спарадока (који је владао око 464-444. г. п.н.е.) до Скостока (359. - 357. г. п.н.е.). Крајем ІІІ и почетком ІІ века п.н.е. Кабиле је један од просперитетних градова у овом делу Европе са становништвом од 7.000 људи. Археолози су наишли на трагове храма богиње Артемиде, која је сматрана заштитницом локалног становништва, олтара Аполона, стамбених и трговачких зграда, великог градског трга, магацина за зрно.
„На бази пронађених артефакат можемо закључити да је овде живело много имућних људи“, убеђен је Стефан Бакарџијев, директор Регионалног историјског музеја у граду Јамбол. Фино израђено посуђе, богат накит, лакримарији или стаклена „скупљалишта суза“ из Египта, много амфора са печатима далеких земаља – сви ти налази сведоче о богатству овдашњег становништва и његовим активним везама са светом. Кабиле је ковао и свој новац – бронзане и сребрне новчиће са ликом Артемиде. Касније, у доба Римљана, град се претворио у један од највећих војних кампова у провинцији Тракија. „Овде је пронађено и истражено укупно 15 архитектонских објеката. Међу њима су делови трачких бедема са одбрамбеним кулама, две римски терме, две велике двоспратне касарне, цела једна четврт из касног античког доба, ранохришћански храмови и сл.“, прича Стефан Бакарџијев. Неке зграде су рестауриране, конзервиране и приступачне за туристе. И још:
„Кабиле је један од најкрупнијих ранохришћанских центара на територији савремене Бугарске. А базилика из ІV века можда је са највећом површином код нас. Према историјским изворима епископ Кабилеа Северус је учествовао у Сердичком помесном сабору 342. г. Стога није ни случајно да у Кабилеу имамо два ранохришћанска храма. Део мозаика из једног представљен је у музеју. Други храм је са баптистеријумом (крстионицом). Претпостављамо да су овде живели једни од првих хришћана у овом делу Европе.“
Али попут многих градова, и Кабиле је доживео свој успон и пад. Након 150 векова постојања град Александра Македонског, одришких краљева и римских легионари је „погинуо“. Крајем VІ века уништила су га барбарска племена.
„Вероватно то су били Авари, Словени, рани Протобугари. Тада се десио и стравични земљотрес који је променио трасу оближње реке Туџжа. Њено се корито померило за 2 километра што пак је онемогућило рад сложеног канализационог система града и људи су га постепено напустили“, објашњава Стефан Бакарџијев.
То је и крај Кабилеа – легендарног града чија се слава проносила античким светом. Данас су од некадашњег трговачког и културног средишта остале само рушевине и фини артефакти. А о начину живота његових обитавалаца сазнајемо из реплика древног римског кампа – кастелума, где ентузијасти у костимима легионера приређују колоритне спектакле за посетиоце резервата.
Превод: Александра Ливен
Природа је ненадмашaн архитекта и уметник, неисцрпан извор инспирације. Она је милионима година обликовала своје јединствене творевине – кристале који пријају оку и пружају осећај сјаја, луксуза и лепоте. Највећа колекција кристала различитих облика..
Спомен-кућа Димитра Пешева у Ћустендилу је споменик културе, обновљен у нашим данима, који чува успомену на Бугаре који су 1943. године успели да спасе из Хитлерових канџи око 50.000 Јевреја припремљених за депортацију из Бугарске. Димитар Пешев,..
Од давнина је град Тутракан повезан са рибарством. Добри услови за риболов на Дунаву и барама у околини доприносили су процвату насеља током година. Према археолошким налазима, риболов је на овим просторима познат још из старог каменог доба, 8..