У функцији поглавара Римокатоличке цркве Јован Павле II је остварио више од 100 званичних посета у свету. Он је први папа који је ушао у синагогу, џамију и протестантску цркву чиме је упутио важну поруку људима – наиме да су потребне већа толеранција и трпељивост како међу религијама, тако и међу државама.

Његова визита у Бугарској у мају 2002. г. јесте догађај од изузетне важности за нашу земљу чији је имиџ и посебно у католичком свету био знатно окрњен због једне провокације за време хладног рата. Она је умешала неке бугарске грађане и Бугарску као државу у чудовишни злочин – покушај убиства Јована Павла II, извршен 13. маја 1981. г. када  је на тргу Светог Петра у Ватикану Мехмед Али Агџа, члан турске националистичке организације "Сиви вукови", пуцао и ранио поглавара Римокатоличке цркве.

Зато је после обнављања дипломатских односа између Бугарске и Свете столице 1991. године један од главних циљева наше спољне политике био да папа Јован Павле II прихвати позив да посети Бугарску.2001. г. општенародни комитет је организовао националну кампању која је прикупила преко 20 000 позива Бугара који су послати Светом Оцу. 12. маја 2002. г. у оквиру посете тадашњег министра иностраних послова Бугарске Соломона Пасија Светој столици, Бугари су чули дуго очекивану изјаву папе: Моја посета вашој земљи имаће за циљ да оснажи веру католичке браће и сестара и то одговара мојој најдубљој жељи да ојачамо везе између Католичке цркве и Бугарске православне цркве.

Званично гледано посета је остварена на позив Католичке цркве у Бугарској и бугарске државе. 23 маја уочи најсветлијег бугарског празника посвећеног светим равноапостолима Ћирилу и Методију, папа Јован Павле II је ступио на бугарско тло.

У Тонском архиву БНР чува се снимак његове поруке коју је на бугарском језику упутио присутнима приликом свог доласка у Софију:

Ваша Светости, уважени чланови дипломатског кора, поштовани представници државне власти, поштовани представници различитих религиозних конфесија, драга браћо и сестре, одушевљен и радостан долазим данас у Бугарску и упућујем вам свој срдачни поздрав. Захвалан сам свемогућем Богу који ме удостојио части да остварим ову своју жељу коју сам дуго носио у свом срцу.

У току три дана – од 23. до 26. маја згуснут папин програм је укључивао сусрете са представницима државне власти, са истакнутим интелектуалцима и хиљадама обичних грађана који су га срдачно дочекали у Софији и Пловдиву.

Ево како га је дочекао велики бугарски песник Јордан Радичков:

Ваша Светости, велика нам је част и радост што нам се дала изузетна прилика да вас дочекамо у Бугарској. Ваша посета се подудара са прославом најсветлијег и најдуховнијег празника Бугара – Дана свете браће Ћирила и Методија, словенске азбуке и писмености, бугарске културе. Ви сте нам, ваша Светости, указали велику част када сте прогласили свете првоучитеље Ћирила и Методија супокровитељима Европе. Ми, мали народи смо као мала деца – радујемо се сваком гесту пажње од стране великих. Ми не познајемо таштину и охолост и не волимо их, можда зато што нисмо владали другим народима. Допустите ми, Ваша Светости, да вам се поклоним и зажелим срдачну добродошлицу. Наша земља има малу територију, али имамо велико срце и у њему увек има места свакоме кога нам је Бог послао.

Ова посета остаће незаборавна и због речи Јована Павла II за време његовог сусрета са председником Георгијем Првановим: Никада нисам веровао у такозвани „бугарски траг“ у атентату који је извршен на мене. Биле су то инсинуација и неправедност.

Тим речима Јован Павле II је ослободио кривице бугарске грађане Сергеја Антонова, Жеља Василева и Тодора Ајвазова, које је атентатор Али Агџа оклеветао тврдећи да су они  наручили атентат. Василев и Ајвазов су били у Бугарској када је по налогу истражног судије Иларија Мартеле расписана потерница за њима. Сергеј Антонов је међутим био ухапшен у Риму, против њега је вођена истрага и суђено му је у италијанском суду. Упркос невиђеној медијској буци докази које је Мартела обезбедио били су намештени, па су пали у воду у скандалозном судском процесу који је на крају крајева окончан ослобађајућим пресудама.