Након што је крајем протекле политичке сезоне постало јасно да нацрт уставних амандмана везаних за реформу судства, који је парламенту поднела посланичка група Реформаторског блока, неће добити неопходну већину гласова, пар дана пре летњег одмора Парламента поднет је нови нацрт амандмана који је својим потписима подржало 180 посланика из свих посланичких група изузев Бугарске социјалистичке партије и партије Атака. Усвојен је и предлог Покрета за права и слободе покренути поступак пред Уставним судом са захтевом за тумачење ко је надлежан за усвајање предлога амандмана - Велико народно собрање или Обично народно собрање. Као што се и очекивало Уставни суд је, по испитивању допуштености поднеска, одбацио захтев.

У среду је Парламент усвојио амандмане у начелу са 184 гласа. „Против“ су гласали само посланици Бугарске социјалистичке партије. Партија АБВ је симболично обезбедила један глас "за", а одлучујућу подршку амандманима дали су посланици партије Атака. Измене и допуне Устава укључују поделу Високог савета судства на два колегијума – судијски и тужилачки, јачање улоге Инспектората Високог савета судства, као и директан избор представника судске власти у Високом савету судства и могућност да Високи савет адвоката подноси жалбе Уставном суду. Након усвајања амандмана на Устав у начелу са ¾ гласова народних посланика, наредне две недеље текст предлога може бити припремљен за расправу у појединостима. Потребно је прецизирати начин расподеле квота у тужилачком колегијуму. Посланици Реформаторског блока ће вероватно поново предложити одредбе које се тичу подношења извештаја о раду Тужилаштва Републике Бугарске и права на излагање министра правде на седницама два колегијума Високог савета судства. Из партије ГЕРБ су изјавили да очекују писмени став Венецијанске комисије, иако је она већ подржала предложене амандмане. Расправа у пленарној сали о уставним амандманима је изазвала критику Михаилa Микова из Бугарске социјалистичке партије:

„Данашње амандмане доноси једна несигурна већина која се прво обраћа Уставном суду. Сада ова иста несигурна већина очекује став Венецијанске комисије, а ако и она каже да све то није у складу са независношћу судске власти, онда кога ће још питати?“

Није тешко претпоставити да усвојени у начелу амандмани на Устав не гарантују реформу судства, већ само званични почетак разговора о њој, или другим речима – почетак политичких нагодби.

„Ово гласање показује да су тешкоће пред нама, изјавио је аналитичар Центра за либералне стратегије Димитар Марков. Из изјава посланика који су гласали за амандмане се види да је то само формална изјава воље, али не и подршка конкретним одредбама предлога. До расправе у појединостима биће нових расправа и разговора. Пре избора за локалне органе власти Закон о изменама и допунама Устава неће бити усвојен. По мом мишљењу, поступак се намерно одуговлачи, како би се сагледало реално стање политичких снага. Након избора партије ће на основу изборних резултата изнети различите ставове и моћи ће да се легитимишу као снажније или слабије у овој дебати. Ипак овај мали корак се може оценити као позитиван. Да се све ово није десило постали бисмо сведоци краху реформе судства.“

Превод: Албена Џерманова