Први град, центар – можда то значи име Плиска, које су оснивачи Прве бугарске државе у VII в. дали својој престоници. Место су изабрали по стратешком положају – тамо су се некада укрштавали важни трговински путеви, као и по рељефу који је обезбеђивао одличне услове за узгој стоке. Данас на хиљаде наших сународника долази ту, где се некада налазила Плиска, не толико из љубопитства, колико из љубави и поштовања према нашим прецима и њиховом делу.  Само 2 км од савременог града Плиска /и 29 км од града Шумена/ налази се Национални историјско-археолошки резерват „Плиска” који је 1970. г. проглашен спомеником културе. У току десетина година познати бугарски и страни археолози су истраживали остатке града.

Према истраживањима, изградња Плиске је почела крајем VІІ и почетком VІІІ в. Грађевине – стамбене или јавне, су биле дрвене. Око првобитног дворског комплекса Плиске био је подигнут бедем, а у пољу око њега настала су насеља. Касније су Византијци спалили град, а на месту спаљеног дворца појавила се велика камена зграда позната као дворац кана Крума /који је рођен у VІІІ веку, а преминуо 814. г./.

Покрштавање становништва које је почело 864. г., за време владавине кнеза Бориса І, је променило престоницу. Пагански храмови су се претворили у хришћанске цркве и манастире, а градили су се и нови, међу којима је најимпозантнија Велика базилика. Данас су од ње очувани импозантни остаци  - доказ духовне моћи и мисије владара у оно доба.

На удаљености од око 1,5 км од ње налази се добро очувана Источна капија -  главни улаз у утврђени град, где су живели кан и племићи. „Велика базилика је највероватније била изграђена у "спољашњем" граду да би је посећивало више људи. У оно доба то је била највећа црква на Балканском полуострву.“, каже Христина Стојанова, главни кустос Историјско-археолошког резервата „Плиска“ и наставља:

„Успомена на град Плиска ће заувек живети. У овом граду су ударени темељи бугарске државе. Град је постојао до средине XI века, након чега је препуштен забораву и пропадању. Нажалост, данас је он у рушевинама, а све што је остало од наших предака важно је и драгоцено. Трудимо се да помоћу реконструкција и компјутерских графика допунимо визуелну представу о делу споменика чији су темељи очувани, да би туристи стекли слику о духовној моћи древног града. Ове године у вези са радовима на конзервацији и рестаурацији донета је одлука да буде очишћен тзв. свети кладенац код Велике базилике како би био доступан туристима. Овај кладенац постоји више од 12 векова. Још пре 100 година археолози су покушавали да дођу до њега, али из безбедносних разлога нису наставили ископавања. Ове године због интересовања према том налазу можемо се похвалити растом броја туриста за преко 100% у односу на претходне године. Ту је и музејска експозиција која такође привлачи туристе. Овде се могу видети реплике средњовековне одеће и две јурте које приказују интеријер и начин живота у оно доба. Имамо и гостујућу изложбу са експонатима Националног историјског музеја који су повезани са историјом Велике Бугарске. Приказана је копија фигуре орла са монограмом, који се повезује са оснивачем бугарске државе – каном Аспарухом. Оригинал се чува у Јермитажу у Санкт Петербургу“.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: wikipedia.org