Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарски мед лечи, улепшава и пружа невероватан ужитак

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Лето се ближи свом крају, а то је време када пчелари своде рачуне и журе да се похвале својим достигнућима. Фестивал меда који се у главном граду Бугарске одржава од 14. до 19. септембра идеална је прилика за промовисање бугарског меда и пчелињих производа. На овогодишњем издању фестивала окупило се 30-ак произвођача из свих делова земље.

Шатор пчелара Михаила Арнаудова из Јамбола је један од првих који су раширени испред Централног јавног купатила у самом срцу града. Багрем, коријандер, лаванда, сунцокрет, чичак, пише на теглама. Налепнице се мењају поштујући строго утврђени ред и у зависности од паше, објашњава произвођач.

Бугарски мед има лековита својства пошто је разноврсног и богатог састава - каже Михаил Арнаудов. - Ми имамо изузетно богату флору, пчеле прикупљају нектар и цветни прах и тако добијамо један од најчистијих и најквалитетнијих производа. Мед је јак антиоксиданс и прави мелем за организам. Међу клијентима имам и таквих који су напунили 90 година, они конзумирају по канту-две меда годишње и немају никакве здравствене тегобе. А то вам је доказ да је мед храна и лек.

Михаил Арнаудов је топло препоручио тинктуру прополиса "као природни антибиотик који не може никако да шкоди организму, а помоћи ће вам у борби против инфекција". Поменуо је и пчелињи лепак који помаже код зубобоље, упале десни и непријатног задаха. 

Истина је да нас мед чини здравијим, али да ли знамо да нам може улепшати изглед? Довољно је да знамо да хидрира, негује, храни и затеже кожу, тврди Сашка Ватрачка из Радомира која предлаже серију високо вредних природних, козметичких производа добијених по строго чуваном породичном рецепту:

Производ је произведен по старом породичном рецепту. Реч је о течном производу којим се мажу опекотине. Када смо се уверили колико је делотворан, да скраћује време опоравка и не оставља ожиљке, одлучили смо да треба да се појави и у апотекама, болницама. Зато смо га и разрадили и патентирали. Након тога смо почели да производимо крему за лице. Пчелињи восак је друга значајна компонента која има делотворно дејство на кожу.

Производи су клинички испитани, патентирани и ЕУ сертификовани. Интересовање за производ није изостало – Немачка је прва изразила заинтересованост. Уколико мислите да су пчелињи производи само корисни по здравље, жестоко се варате, јер се они могу претворити и у права уметничка дела. Петја Иванова из села Остров код Враце израђује фигурице од пчелињег воска. Међу њима су животиње, биљке, Богородица са малим Исусом, анђели и др. У ствари, реч је о мирисним свећама топлих боја. 

Интересовање за свеће изазивају лековита својства воска - прича Петја. – Након што упалите свећу осећа се изузетно леп мирис воска. Восак се спорије топи, а свеће дуже сијају, при том не диме као парафинске, зато што су сто посто природне.

И пошто је Петја Иванова пчелар 2010. године и председник Удружења жена пчелара у бранши, искористили смо прилику да с њом поразговарамо о озбиљним темама, као што су, на пример, могућности да бугарски мед буде добро промовисан на тржишту и забрињавајући тренд масовног изумирања пчела. Испоставило се да се бугарски мед у Европу извози једино у својству побољшивача за кинески и аргентински мед.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Снимак са изложбе

„Архитектонске приче старе Софије” кроз објектив особа са менталним потешкоћама

Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..

објављено 1.11.24. 07.15

Бугарска у будућности – регионални технолошки центар

Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..

објављено 31.10.24. 12.15

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30