2050. године становништво Бугарске ће бројати пет милиона људи, што је за два милиона мање у односу на ову годину. Према извештају ОУН о демографском развоју, Бугарска ће бити земља са најбржим темпом опадања популације у свету. Није јасно какав ће бити однос између три највеће етничке групе - Бугара, Турака и Рома.

Један од главних разлога за драстично смањење становништва Бугарске је ниска стопа наталитета. Међутим, стимулисање рађања више деце, без мисли о њиховом одрастању у добром социјалном окружењу и образовању може имати ефекат темпиране бомбе - формирање некомплетних личности које нису конкурентне на тржишту рада. Због тога је неопходна интервенција државе.

Потребна је подршка породицама, али не само у виду социјалних давања најугроженијим групама друштва - каже доц. Елица Димитрова из Института за истраживање становништва и човека при Бугарској академији наука. - Држава би требало да прошири опсег деловања и да помаже и породице средње класе, јер код нас она није исте врсте као средња класа у западним друштвима. Људи се суочавају са озбиљним тешкоћама везаним за подизање деце и њихово образовање и стога би политика подстицања породица у којима су оба родитеља запослена, имала добре резултате.

Нажалост, Бугарска држи „црни рекорд“ по показатељу морталитета у ЕУ. У ствари, стопа смртности је функција квалитета здравствене заштите у једној држави, сматра доц. Елица Димитрова и додаје да би побољшање здравства имало брз позитиван утицај на демографску слику земље.

Ипак, оно што у највећој мери „обескрвљује“ нацију јесте емиграција. Од промене политичког режима до прошле године је 1,8 милиона Бугара изабрало да живи у другој земљи, указују подаци Националног завода за статистику.

Емиграција младих људи је највећи проблем Бугарске - сматра доц. Димитрова. – Они је напуштају углавном због економске ситуације - ниских примања, немогућности планирања будућности, несигурности, незадовољства укупном ситуацијом у земљи. Бугарска је међу државама са највећом стопом незапослености младих, па је све чешћи случај да они живе са родитељима, јер из финансијских разлога не могу да започну самосталан живот. Стога је неопходно пружити подршку младим људима и обезбедити им боље могућности на тржишту рада, јер се само тако може смањити миграција радно способних људи.

Пријем избеглица и миграната који преплављују Европу на први поглед изгледа као лак начин за повећање становништва одговарајуће земље. Али, да ли је тако?

Миграција је један од начина помоћу којег се западне земље носе са демографском ситуацијом - наводи доц. Елица Димитрова. – Долазак радно способних људи који се запошљавају у одређеним секторима тржишта рада, у великој мери доприноси оживљавању привреда ових земаља, па чак и побољшању демографских показатеља. Међутим, миграција није једноставно решење, јер се не може очекивати да ће се мигранти одмах интегрисати и почети да раде за добробит земље у коју су дошли . Све је то везано за њихов профил, економско окружење у којем се нађу, културне разлике. Добро је размислити каква би требало да буде миграциона политика наше земље, јер је у питању важан ресурс који може да ублажи последице демографске кризе. Али, ипак, миграција није панацеја и не може да надокнади губитке који су резултат смањења природног прираштаја становништва.

Приликом објављивања нових поразних података о демографској слици Бугарске, у медијима се обично користе бомбастични наслови у стилу „Бугарска нестаје!“ Стварно није реално очекивати да ће Бугарке почети да рађају по троје или четворо деце и да ће се становништво брзо подмладити. Може се рећи да се становништво Бугарске смањује, али је претерано говорити да она нестаје, рекла је доц. Елица Димитрова. По њој, неповољне прогнозе се могу ублажити адекватним политичким мерама.

Превела: Марина Бекријева