Од почетка године бугарска привреда је забележила раст од скоро 2 одсто чему је допринела повећана унутрашња потрошња, рекла је за Радио Бугарска Десислава Николова, економиста са Института за тржишну економију.
Раст привреде је свакако подстакла и убрзана исплата средстава по европским програмима. Други позитивни тренд условљен је оживљавањем тржишта рада које се наставља и ове године, што је добра вест за привреду, дохотке и потрошњу, рекла је Десислава Николова:
Опоравак тржишта рада је један од главних узрока повећане потрошње, пошто људи располажу већим новчаним ресурсима. Други фактор који потпомаже раст потрошње јесте дефлација која је почетком 2015. године на кратко прекинута, али је током последњих месеци у земљи поново забележена негативна инфлација. У целини гледано, бугарска привреда расте релативно добрим темпом у поређењу са привредама других европских земаља. Било би заиста добро уколико достигнемо ниво раста од 5-6 одсто, као што је било у периоду пре кризе, али тренутна привредна конјунктура и ограничена спољна потражња спутавају Бугарску да врати некадашњи темпо раста. Унутрашњи проблеми такође успоравају раст привреде. У периоду пре почетка кризе Бугарска је била једна од земаља са великим дотоком страних инвестиција које тренутно далеко нису главни фактор за домаћу привреду. Заменила су их средства из европских фондова – од 2013. године примећује се тренд убрзаног искоришћавања одобрених средстава и исплате новца по пројектима из претходног програмског периода.
По речима Десиславе Николове, један од могућих проблема, када је реч о европским средствима, јесте да ће крајем ове и почетком наредне године доћи до извесног успоравања у апсорбовању европског новца, пошто нису сви оперативни програми одобрени, а исплата средстава по новим програмима још није почела или се исплаћују мали износи.
Занимљиво је поменути да одређене привредне гране код нас бележе озбиљан раст у последњих пар година. Већина тих грана је у услужном сектору. Највећи раст је забележила ИТ индустрија која је тренутно највећи фактор на тржишту рада. Аутсорсинг различитих бизнис услуга је други сектор који је такође регистровао велики раст, углавном због ниске цене рада и квалификоване радне снаге код нас. У појединим гранама индустрије отворена су нова радна места. Једна од тих грана је сектор за производњу ауто делова. Бугарска је на добром путу да постане регионални лидер у том сектору и добар део страних инвестиција усмерен је ка овој грани после избијања кризе.
Хоће ли стално повећање минималца негативно утицати на тржиште рада?
Сва ова страховања нису од јуче. Очекујемо да се то догоди откад је минимална плата почела да расте брзим темпом. Недавно смо објавили истраживање чији су резултати јасно указали на негативни ефекат који ће имати раст минималца на запошљавање, поготову када је реч о нискоквалификованим радницима који чине најосетљивију групу на тржишту рада. Навела сам неколико грана које генеришу нова радна места за висококвалификоване стручне кадрове. Тржиште рада не ствара радна места за људе са ниским квалификацијама за разлику од периода пре кризе.
По мишљењу Николове, слабо квалификовани Бугари треба да буду потпомогнути обухватнијом политиком него повећањем минималне плате.
Извоз је један од главних покретача бугарске привреде. Да ли ће слабији економски развој Кине нашкодити бугарском извозу?
Као једна мала отворена економија Бугарска увелико зависи од извоза. У периоду пре кризе извоз је био главни покретач привредног раста. Тренутно је забележен повећан ризик од успоравања раста укупне вредности извоза што је условљено слабијим растом кинеске привреде. Последњих година Кина увози све више робе из Бугарске.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..