И у новој политичкој сезони остајемо у нади да ће се спровести потребне реформе судства, образовања и здравства. Можемо се надати да ће се предузети комплекс мера у циљу решавања неких од проблема у овим системима. Оно што вероватно нећемо дочекати јесте њихово комплетно реформулисање са идејом да буду ефикаснији.

„Нажалост, последње реформе у том правцу спроводила је влада Ивана Костова (1997-2001.) у изузетно драматичној ситуацији, када је друштво било спремно за радикалне реформе и од тада наовамо, такве се не остварују, каже политиколог др Стојчо Стојчев, предавач на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“. - Разлог је у томе што статус кво одговара превише људи, и то не само владајућој елити или политичарима, већ и активним учесницима ових система. Рецимо, статус кво у образовном систему одговара како наставницима и универзитетским предавачима, тако и ученицима и студентима. Исто се односи и на здравство. То је могуће, зато што су се у овим системима током последњих 25 година развили клијентелистички односи и шеме испумпавања буџетских средстава, којима су се тренутни играчи прилагодили и нико не жели да наруши статус кво, јер не зна шта ће му донети будућност. А садашња ситуација није ружичаста, јер немамо квалитетну здравствену заштиту, иако је здравство у Бугарској, према подацима Националне организације пацијената, једно од најскупљих у Европи. Немамо ни квалитетно образовање и пад интересовања за бугарске високе школе је доказ тога. Оне нису конкурентне високошколским установама у иностранству, а узрок тога су погрешни финансијски подстицаји. Систем финансирања, према којем се средства додељују у зависности од броја ученика или студената, води снижавању критеријума.“

Према политикологу др Борису Попиванову, предавачу на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“, проблем лежи у томе што Реформаторски блок као главна „реформска снага“ у садашњој владајућој већини, није успео да довољно убедљиво објасни бугарском друштву како би нуђене реформе могле побољшати његово стање и зашто је потребно спроводити управо такве, а не друге реформе.

„Што се тиче брзине „реформаторских“ предлога, видимо да је она сасвим успорена, да се тапка у месту, наставља он. – Тек ћемо бити сведоци одлагања замишљених реформи у више праваца и на прилично дуже време. А што се унутрашњег статус квоа тиче, он је, по мени, довољно добро забетониран. Истина је да су реформатори у владајућој већини јако незадовољни чињеницом да други политички партнери упропашћују, лишавају смисла или одлажу предлагане реформе. Међутим, сам Реформаторски блок је свестан да нема позитивну перспективу, ако напусти ту већину. Исто важи и за Патриотски фронт, а посебно за партију АБВ. У том смислу су четири политичке снаге које званично подржавају владу, заинтересоване да се ова формула, уз мање или веће промене као резултат избора за локалне органе власти, задржи. О Покрету за права и слободе се већ више месеци прича да је све ближи власти, да је фактор који ће све више диктирати ситуацију у земљи, али он уопште не намерава да то званично чини, рецимо, учешћем у влади, потписивањем било каквог споразума, преко својих министара. Њему је довољно да контролише дневни ред владе и парламента. Сматрам да су такве амбиције лидера Покрета за права и слободе Љутвија Местана.“

Ево и прогноза два политиколога о „померању слојева“ после избора за локалне органе власти:

„Оно што је тренутно познато је да се после избора ГЕРБ оцртава као водећа политичка снага, каже др Стојчев. - Ако ГЕРБ освоји више од половине мандата градоначелника и председника општина у земљи, могао би имати претензије на већу тежину у коалицији. Много тога зависи од наступа странака из Реформаторског блока. Ако оне имају драматичан губитак утицаја, претпостављам да ће доћи до поновних преговора о балансу ресора у влади.“

„Може се очекивати да последице локалних избора могу довести до некаквог прекрајања, сматра др Попиванов. - Нисам сигуран да то може довести до прекрајања формуле управљања. Ако је у питању утицај Покрета за права и слободе на парламент и владу, онда је нова формула већ изведена. Нема потребе да чекамо локалне изборе.“

Превела: Марина Бекријева