„Тренутни ризици за заједничку безбедност су трајни и изузетно сложени, а Бугарска активно учествује у тражењу брзих, системских и комплетних одговора за превазилажење изазова којих је све више.“ Ово је изјавио министар Данијел Митов у својој поздравној поруци учесницима Међународне конференције на тему „Улога НАТО и ЕУ у широком црноморском региону“. Догађај је одржан у организацији интернет-платформе "Софијски форум за безбедност" у сарадњи са Центром за европска истраживања „Вилфред Мартенс“ и фондацијом „Конрад Аденауер“.
„Последње године сведоци смо продубљивања и проширивања лепезе ризика по безбедност. Криза на Блиском истоку и продужени утицај „Исламске државе“ стављају у нову ситуацију не само Бугарску, већ и цео европски континент.“ – изјавио је шеф бугарске дипломатије поводом главних изазова који произилазе из кризе на Блиском истоку и у Северној Африци.
„Тренутна избегличка и имигрантска криза је међу највећим изазовима последњих деценија, казао је он. – Ризици на североистоку нису мањи. Анексија Крима и напори Русије за дестабилизацију Украјине драстично су променили целокупну безбедносну ситуацију у Европи, као и у самом Црноморском региону. Директно су погажене кључне вредности и принципи европског поретка. Са данашњим даном настале ризике следи прихватати као дугорочне, који захтевају низ мера. Сав тај контекст ставља Бугарску у нову, другачију ситуацију. Од спољашње границе ЕУ ми се трајно претварамо у „прву линију додира“ са мноштвом ризика и претњи. С ове тачке гледишта потребна је промена како нашег инструментаријума за реаговање, тако и нашег целокупног спољнополитичког понашања. Потребне су промене у политици ЕУ и НАТО. Нужне су нове, регионалне мере, ради бољег реаговање на дугорочне ризике по нашу безбедност. Неопходна је и даља европеизација политике према избеглицама и системска финансијска и институционална подршка државама које су спољашње границе ЕУ.“
Министар иностраних послова је издвојио и приоритетни значај Црноморског региона за Бугарску. По његовим речима:
„Регион може наставити свој развој једино на бази потпуног признавања и поштовања права сваке земље да слободно бира у којим ће економским и политичким заједницама члановати и на бази очувања њеног територијалног интегритета. Република Бугарска неизоставно подржава то суверено право и помаже према својим могућностима државама које улажу напоре за максимално приближавање ЕУ и НАТО. Искористићемо сваку прилику за смањење напетости у региону и брзо обнављање корисне сарадње у њему.“ – подвукао је министар Митов.
Након приступања Бугарске ЕУ 2007. године, ЕУ је покренула иницијативу „Црноморска синергија“, као део политике добросуседства која је обухватала земље које се граниче са ЕУ – Украјину, Молдавију, Турску, Грузију и Русију. Са данашњим даном она није забележила развој.
„Пре две године вођена је интензивна дискусија, а било је и конкретних корака за усвајање Црноморске стратегије ЕУ, по узору на Дунавску стратегију ЕУ, рекла је Велина Чакарова из Аустријског института за европску политику и питања безбедности, која је учествовала на форуму. – Био је то покушај систематизација приступа и увођења конкретне политике према Црноморском региону. Она би требало да буде уједињујућа, с обзиром да су неке земље чланице ЕУ и НАТО, а друге нису, треће пак су стекле статус кандидата за чланство или су придружене чланице итд. У питању је конгломерат земаља за које је тешко наћи ујединитеља. То може довести до пооштравања регионалних и системских сукоба у Црноморском региону. Имајући у виду да је ЕУ преокупирана унутрашњим и спољашњим проблемима, а исто се односи и на НАТО, овај вакум ће бити све већи. Када Русија и Турска, које тренутно морају да реше своје, озбиљније проблеме, преусмере своју пажњу, у овом региону ће ситуација постати озбиљна. Морамо бити припремљени и имати сценарио за конкретне последице. Немам у виду талас избеглица који ће постати све јачи. У питању су утицаји који долазе у директну везу са исламским калифатом, ескалација сукоба у Источној Украјини који не даје никакве знаке да ће бити решен или чак замрзнут, као и нерешени у региону економски и финансијски проблеми. Немам оптимистичну прогнозу за регион, али бих упутила апел за озбиљнији однос и припрему за евентуалне потресе“, рекла је у закључку Велина Чакарова.
Превод: Албена ЏермановаУкидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Тачно месец дана након парламентарних избора одржаних 27. октобра, данас ће бити настављена конститутивна седница 51. сазива Народног собрања у..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја..
Лидер коалиције ГЕРБ-СДС, која је однела победу на парламентарним изборима у Бугарској 27. октобра, Бојко Борисов, најавио је да се повлачи из трке за..