41176 KA. По њиховим речима, возач возила ових регистарских ознака је наводно оставио на неколико километара у унутрашњости Бугарске нову групу сиријских избеглица које су илегално прелазиле границу земље са Турском. Пре тога су им била одузета сва лична документа, новац, телефони. Људи који ми то причају спавају на улицама Једрена. Узалуд их уверавам да нису то биле бугарске регистарске ознаке возила, јер ако је то тако, регистарски број мора да почиње словом (рецимо "X", "Y"). Такође сам покушао да их убедим да, ако су имали пасоше, ништа им није сметало да затраже азил на самом граничном прелазу, уместо да плаћају кријумчарима миграната, да ризикују да се изгубе у шуми или да их уједе пас трагач. Спремни су да опет прикупе (доста) новца како би поново окушали срећу да илегално стигну до Немачке. Кажу да им је шанса пола-пола.
Сатима раније смо ја и моје колеге из Телевизије „Франс 3“ Режис Нусбаум и Ное Салем имали прилику да видимо како раде гранични полицајци који врше детаљне провере теретних возила, тражећи евентуално скривене људе. Заменик начелника граничног прелаза Лесово, г. Димитров наводи нам тачан број ухваћених илегалних миграната којих је прошле године било 990, а од почетка 2015. их је 750 и то само на једном релативно малом граничном прелазу какав је Лесово, где је колона камиона који чекају на прелазак дуга мање од километра. Од граничног прелаза у оба смера гради се други део заштитне ограде од два реда бодљикаве жице као својеврсне препреке за улазак избеглица. По речима г. Димитрова, циљ ограде је јасан - усмерити мигранте према равници како се не би изгубили у шумским и планинским пределима. Ни он, ни бугарски и турски гранични полицајци, ни инжењер Кулаксазов, грађевинар из Јамбола, са којим смо разговарали на самој граници, не гаје илузије да бодљикава жица дебљине 4 мм може зауставити људе који беже од бомби. Тако мисле и моје француске колеге. Ное Салем сматра да „ће зид зауставити само најслабије“. Режис Нусбаум види нешто више од историјске ироније у позицији Европе која је тек срушила „зидове срама“, а већ гради нове. Фотографишемо зарђалу жицу некадашње станице граничне полиције. Поред полусрушеног портала вири једна од камера за видео надзор. У овом тренутку нас виде у Елхову, Софији и у сваком контролном центру система граничне контроле ЕУ. Ево шта каже Режис:
Зашто се избеглице усмеравају ка Европи? Зато што је она најближе, најсигурније и најбогатије место где могу да нађу уточиште, посао и да се најлакше врате нормалном животу. Да ли је подизање зида решење? Не, није решење. Зидови падају, мада ван Европе зид између две Кореје постоји већ више од 50 година. А да ли ће зид који се гради у Бугарској бити завршен – није познато, као што није познато колико ће бити ефикасан. Да ли ће спречити тражиоце азила да илегално уђу у земљу? Да, делимично. А да ли је управо то решење? Није! Западна Европа има своју одговорност. Француска, Аустрија, Немачка нису на првој линији, оне стављају у улогу жандарма, цариника, граничног полицајца земље као што су Бугарска и Мађарска, не дајући им средства којима би се стварно избориле са приливом људи који се у једном тренутку не може контролисати.
Иако је репортажа Режиса емитована у вечерњим вестима на телевизији, већу пажњу гледалаца привукле су бруталне сцене на железничким станицама и аутопутевима у Мађарској, као и слика малог Ајлана. За телевизијске рејтинге није од значаја да се у избеглички камп у Харманлију свакодневно превози више стотина нових азиланата, већина којих га, међутим, напушта већ подношењем захтева за добијање хуманитарног статуса (за период од 28. августа до 3. септембра то је више од трећине укупног броја избеглица смештених у овом кампу, у којем је од 1.465 њих остало 995). На педесетак километара одатле, у улици Талат паше, један отац двоје деце и његова супруга марљиво прикупљају на десетине хиљада евра да би и они окушали своју срећу. И њихов новац ће се улити у организовани криминал где је сарадња на вишем нивоу од општеевропске. Профит криминалаца је загарантован, ма какав био крајњи резултат. И сасвим je сигурно да је он већи од средстава која се издвајају за спровођење граничне контроле и изградњу нових зидова. То плаћамо сви ми, без обзира на крајњи резултат.
Превела: Марина Бекријева
Фотографије: Људмил Фотев
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Изборни дан у главном граду Северне Македоније – Скопљу, протиче нормално, нема редова на бирачким местима. До поднева је гласало око 50 људи, а очекује се да ће до затварања бирачког места гласати преко 100 људи. У поређењу са претходним..
По седми пут у последње три године, Бугарска поново излази на биралишта у потрази за стабилном парламентарном већином. Као и на изборима одржаним у јуну ове године, излазност је слаба, а доминантан став грађана Софије, према резултатима анкете Радио..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..