Шта је то соларни пуњач? Како се користи? Колико ће дуго остати на овом месту? То су само нека од питања која у последње време постављају 29-годишњем инжењеру Стефану Стефанову. Шта је, у ствари, заголицало интересовање људи? Реч је о првом и за сада једином у Бугарској соларном пуњачу за мобилне телефоне и таблете, који је изумео млади инжењер. Захваљујући њему ће свако ко буде посетио центар града Варне и одлучио да тамо мало предахне моћи да бесплатно допуни батерије свог мобилног уређаја или користи бежичну интернет везу, такође апсолутно бесплатно.
Соларни пуњач је висок 5 и по метара а у горњем делу има двометарску полусферу сачињену од обручева, на коју су причвршћени соларни панели - описује конструкцију Стефан Стефанов. – Према доле је корпус тањи а пресвучен је нерђајућим челиком. Пуњач је постављен на фундаменту који је Општина Варна уступила на коришћење у року од 3 године. Ту су постављене и клупе за седење.
А нису заборављене ни хендикепиране особе. Са стране која је најближа пуњачу обезбеђен је приступ инвалидским колицима да би га и људи са инвалидитетом користили. Како би конструкција била безбедна и отпорна на ветар, ангажован је пројектант који је направио статички прорачун за њу. Облик и дизајн пуњача направио је познати варненски архитекта, а на прецизирању детаља радили су Стефан и његови пријатељи. На соларном пуњачу је постављена информациона табла са сажетим описом пројекта и именима учесника у њему. Упутства за коришћење доступна су на бугарском, руском и енглеском језику. У ствари, он је врло једноставан за коришћење. Реч је о шестоугаоном корпусу који на свакој страни има један micro-USB кабл, један USB порт за прикључење властитог нестандардног кабла, а исто тако и једна велика светлећа диода. Ако светлећа диода светли зелено, то значи да су кабл и порт доступни за коришћење. Сви USB портови су самостални, што значи да у случају квара на једном од њих, остали ће наставити да раде. Увече и током ноћи није предвиђена додатна расвета за осветљавање уређаја, пошто је главна идеја била да он у потпуности функционише на соларну енергију. Пуњач има и позадинско светло које се повремено укључује светлећи у различитим бојама што омогућава да се уређај види издалека.
По речима Стефана Стефанова, соларни пуњач је својеврсни „друштвени експеримент.“ Али зашто?
Тако сам га окарактерисао да бих видео да ли је наше друштво дорасло оваквом пројекту и хоће ли он заживети – ипак је реч о уређају који је постављен на јавном месту, без обезбеђења. Мислим да ће га људи високо оценити и неће бити вандалских чинова. Касније се могу планирати и реализовати многи слични пројекти, мислим на бесплатне рачунаре који ће обезбедити интернет приступ на улици и др.
Стефан Стефанов је из Софије, али је одлучио да свој први пуњач постави у Варни, јер у то доба године живи у овом граду. Осим тога, мисли да је Варна један од великих туристичких центара у земљи, посећују га домаћи и страни туристи. Али каже да и у главном граду има многа места на којима се може поставити „соларни пуњач.“
Сличан уређај је добро поставити у парковима који су у центру или на ободу града. Соларни панели су изузетно моћни и лако могу да допуне батерије мобилних телефона. Није проблем уколико у његовој близини има дрвећа или није током читавог дана изложен сунцу.
На почетку је увек тешко. Тренутно млади инжењер тражи спонзоре како би реализовао сличне пројекте не само у престоници, већ и у другим градовима. Све то зависи од интересовања које ће показати људи. Стефан ће пре свега рачунати на европске пројекте или ће се окренути масовном финансирању уз помоћ сајтова за финансирање креативних пројеката.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије из личне архиве Стефана Стефанова
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..