Од 4. до 6. септембра у архитектонско-етнолошком комплексу „Етара“ код Габрова одржава се 13. издање Међународног сајма народних рукотворина и старих заната. Ова манифестација је приређена под патронатом председнице Народног собрања Републике Бугарске Цецке Цачеве и у сарадњи са Министарством културе, Општине Габрово и комплекса „Етара“.
Јако нас радује што ове године има доста нових учесника – каже Благовеста Божинова из архитектонско-етнолошког комплекса. - Стигло је око 80 мајстора старих заната из скоро целе земље, рекордно је и присуство учесника из иностранства. Посетиоци ће имати прилике да виде рукотворине из Јапана, Јужне Кореје, Белорусије, Азербејџана, Румуније, Русије, Шкотске, Украјине, Италије и Сирије, које ће дати нови колорит овогодишњем сајму. Традиционално такмичење у дуборезу биће организовано и сада. Победнику ћемо доделити велику награду - „Сребрну клепетушу“, а он ће још и стећи право да своја дела понуди на продајној изложби у музеју „Етара“. За добар провод гостију побринуће учесници богатог фолклорног програма међу којима су Николина Чакардакова и Неврокопски плесни ансамбл, ансамбл „Тракија“ и др. На програму ће бити и импресивна представа „Фолклорна магија“ Државног луткарског позоришта из града Старе Загоре.
Новитет на овогодишњем сајму је Први национални скуп мајстора народних музичких инструмената уз учешће посебног госта – Оркестра народне музике БНР. Његови организатори су Архитектонско-етнолошки комплекс „Етара“ и Музичка компанија „Родољубље“.
Овај скуп ће бити такмичарског карактера. Жири у чијем су саставу неки од врсних инструменталиста Оркестра народне музике БНР, одредиће победнике у пет категорија – гајде, кавал, тамбура, тапан и ћемане. Финални догађај ће бити надсвиравање на отвореном 5. септембра, каже Благовеста Божинова.
Ове године сајам је посвећен Данима европске баштине. Тим поводом је организована Међународна научна конференција на тему „Традиционални занати – прошлост, садашњост и будућност“ у којој ће учествовати 37 етнолога и историчара из земље и иностранства.
Веома смо срећни што је Министарство културе изабрало сајам народних рукотворина којим обележавамо Дане европске баштине. Задњих година се запажа све већи интерес за старе занате, каже Божинова.
По њеним речима, неки од најатрактивнијих предмета занатства које ће посетиоци имати прилике да виде на овом сајму су ручно рађене традиционалне лутке, гурабије прављене по старом рецепту – њихов мајстор стиже специјално за овај догађај из Италије као и иконе на стаклу. Вештина израде таквих икона је непозната у Бугарској, али је јако раширена у Румунији и Банату.
Превела: Ана Андрејева
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..