"Југоисточна Европа и европске интеграције: политички, друштвено-економски и културни аспекти" – гласи мото XI Међународног конгреса за југоисточне европске студије који се одржава од 31. августа до 4. септембра у Софији.
Више појединости о историјату конгреса сазнали смо од проф. Александра Костова са Института за балканистику:
Главни организатор конгреса је Међународна асоцијација за истраживање југоисточне Европе. Асоцијација је основана 1963. године, за време Хладног рата, када се без обзира на компликовану политичку ситуацију стварају повољни услови за сарадњу на пољу науке и културе. Тада су са радом почели и многи истраживачки центри у региону. Асоцијација се бави проучавањем историје, књижевности, уметности, друштава од давнина до данас. Први балканистички конгрес, како га обично зову код нас, одржан је у Софији 1966. године. Бугарска престоница га је по други пут угостила 1989. године. Традиционално, организатор с бугарске стране је Институт за балканистику са центром за истраживање историје и културе Трачана при Бугарској академији наука.
На XI Конгресу учествује више од 250 стручњака из 26 земаља. На њему се по традицији окупља светска академска елита у области југоисточно-европских истраживања. Међу учесницима скупа поред научника из региона су и стручњаци из Русије, САД, Кине и Јапана.
Овогодишње издање конгреса посвећено је једној изузетно актуелној теми – "Балкан и европске интеграције", са посебним освртом не само на фактичко прикључење земаља региона Европској унији, већ и на интеграције у нешто ширем смислу. Размотрени су место и улога балканских земаља у европској породици – у културном, политичком и економском погледу, кроз године које су претходиле приступању Заједници. Планиране главне теме конгреса везане су за књижевност, језикословље, историју, уметност, медије. Посебно интересовање је изазвала сесија посвећена привреди током које су размотрене кинеске и руске инвестиције у земљама југоисточне Европе. На скупу није заобиђена ни тема о присуству НАТО пакта на Балкану.
Велик је број занимљивих и мање познатих чињеница које су учесници конгреса представили. Тако је, рецимо, проф. Александар Новик из Русије открио више детаља о једном од својих последњих истраживања:
Рад ми је посвећен медицинској пракси Албанаца који живе у Украјини. Њихова прича је врло занимљива. Крајем 16. и почетком 17. века велика група Албанаца се доселила у околину града Варне, источна Бугарска, где су живели три века. У Руско-турском рату 1877-1878. године заједно са Бугарима и Гагаузима били су приморани да напусте своја села. Русија им је дозволила да се населе на подручје код града Одесе где и дан данас живе у четири села и негују свој језик и традиције.
Примера суживота на Балкану има много, а у време последње избегличке кризе они су постали изузетно актуелни. Тема о избеглицама је такође нашла своје место на програму конгреса.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције широм Европске уније. Док већина европских званичника подржава овај потез, други упозоравају на..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у..