Ова непоновљива уметничка манифестација биће отворена 28. августа, када ће бити изведене „Живе филмске песме” бугарске кинематографије – својеврсно обележавање стогодишњег јубилеја ове уметности у нас и преклањање пред трудом бројних сценариста, редитеља и глумаца. Исте вечери публика ће моћи да одгледа филм „Лекција“ који је са својих 29 међународних одликовања постао најнаграђенији домаћи филм..
Истакнути представници класичне музике су неизоставни гости „Аполоније”. Ове године ћемо чути једну од најбољих младих пијанисткиња – Пламену Мангову, заједно са виолинисткињом Албеном Данаиловом, концертмајстором Бечке филхармоније. Други интерпретатори које вреди послушати су трио Луси Џил – виолина, Александар Сомов - виолончело и Иван Јанаков - клавир, затим пијанисткиње Зорница Иларионова и Јоана Каменарска, бас Јулијан Константинов.
На концертима класичне музике увек присуствују таква афирмисана имена, која скоро и да није потребно представљати, каже уметнички директор „Аполоније” Маргарита Димитрова. Пламена Мангова је врсна пијанисткиња – она ће по други пут наступити на фестивалу. Најпре ће приредити реситал, а онда ће заједно са виолинисткињом Албеном Данаиловом одржати камерни концерт. Њих две досад никад нису свирале скупа, па ће можда ово бити прилика да се определе за будућу сарадњу.
Колумбијац Хуан Гарсија – Ерерос заједно са својим музичарима из целог света, укључиво и Бугарином Стојанон Јанкуловим један је од најмаркантнијих џезмена на овогодишњој „Аполонији”. „Колоритан букет националности уједињених раскошном музиком”, тако их карактерише Маргарита Димитрова.
Џез је неизоставан елеменат фестивала. Теодосиј Спасов ће одржати концерт заједно са једним индијским мјузичарем који свира на традиционалном индијском ударачком инструменту табли и са Димитром Бодуровим. Други акцент је концерт у знак сећања на Франка Синатру уз учешће Васила Петрова и Ангела Заберског Млађег као и тај Мирославе Кацарове посвећен успомени Били Холидеј – навршава се сто година од рођења ове изванредне џез певачице. Представићемо и врсни састав „Насекомикс”, који је ове године издао албум „Великани и патуљци”. За последњи дан „Аполоније” предвиђен је концерт Милице Гладнишке са секстетом Михаила Јосифова – они су припремили оперски програм, али изведен на посве различит начин.
Успон бугарске књижевности ће се огледати у литерарном маратону са више од 20 догађаја. Људмил Станев, Михаил Вешим, Дејан Енев, Калин Јанакиев и многи други бугарски аутори ће имати сусрете са читаоцима. Заступљена је и драмска уметност – очекује се и једна премијера, наставља Маргарита Димитрова.
Другу годину заредом фондација „Аполонија” је продуцент – овога пута у сарадњи са Малим градским театром „Иза канала”, једне представе којој бих пожелела исту судбину као и прошлогодишњој „Антигони”. „Лив Штајн” је комад у коме главно место заузима музика зато што је главна јунакиња пијанисткиња. Њену причу је занимљиво написала аутор Нино Харатишвили и верујем да ће изненадити све. Знате да је позориште на столу наш заштитни знак. Сваки пут постављамо непознат комад – увек нов, изазован, са добрим глумцима. Ове године то ће бити драмско дело „Елизабета Друга“(у бугарском преводу „Видљива мама”) Томаса Бернхарда у коме ће се појавити глумци Владимир Пенев и Малин Крстев. Занимљива је повезаносте са другом поставком Малина Крстева -„Породични албум” Омладинког позоришта, која је малте не продужетак судбине двоје браће из драме Томаса Бернхарда. Подударност је изразита и они који посете обе представе остаће импресионирани једнаким начином размишљања двојице драмских писаца.
Предстоје сусрети са истакнутим Бугарима у „Цени успеха”, изложбе, међу којима је та којом се обележава 80 година од рођења сликара Димитра Кирова, концерти – шаролики шоу ансамбла Тракија”, ауторски наступ џезмена Живка Петрова, мастер класа виолине Минча Минчева, премијера „Акаге” са групом „Фанки миракл” и Ицом Хазарта, моно представе, балет, дечји фестивал... Све ће то бити „Аполонија” – опроштај од лета језиком уметности.
Превела: Ана Андрејева
Бугарска култура и домаћа традиција, које су донедавно остатку света деловале егзотично, постепено постају део светске културе 21. века. Ауторски ручно рађени производи, у којима се преплиће наша национална традиција са елементима..
У Варни почиње 42. Фестивал бугарског играног филма „Златна ружа.“ У такмичарском програму представиће се 15 дугометражних и 20 кратких филмова и 5 серија. Фестивал ће свечано бити отворен вечерас пројекцијом филма „Човек који више није могао да..
Ове 2024. године навршава се 200 година од појаве такозваног „Буквара са различитим поукама“ . Тако гласи оригинални наслов књиге, познатије као „Рибљи буквар“, чији је аутор истакнути препородитељ др Петар Берон. Ради се о првом бугарском уџбенику,..