Тема о избеглицама болна је не само за нас, у Бугарској, него и свугде у свету. У Европи, на пример, већ има преко пола милиона азиланата. Ако је 2012. г. заштиту бугарске државе тражило 1.400 особа, прошле године њихов број је премашио 11.000, а само до краја јуна ове њих је преко 9.000.
Тај лавински раст суочава нас са новим изазовима, али Бугарски црвени крст може да помогне, изјавио је председник организације Христо Григоров у специјалном интервјуу Радио Бугарској.
Већ од почетка, када је стигао први избеглички талас, ми смо отворили наше магацине за случај хаварије и помогли преко 1.500 људи. Бугарски црвени крст поседује властите ресурсе, има пет магацина за хитне случајеве на територији земље и увек смо спремни да пружимо помоћ око 12.000 људи. Организација има и радио комуникациону мрежу и саобраћајна средства и за свега неколико часова испоручује до сваке тачке Бугарске све што је потребно. Тако смо се укључили и у решавање избегличког проблема. Касније су се укључиле и државне институције тако да су се ствари нормализовале и свако је преузео своју одговорност. Већи део избеглица стиже овде без било каквих средстава и често пута у изузетно горком стању. Питање је првенствено хуманитарно. Ми, међутим, помажемо не само њима, него и држави. За решавање проблема сарађујемо са скоро свим установама – Министарством здравља, Министарством унутрашњих послова, Пограничном полицијом, представницима европских структура и Уједињених нација. Радимо са њима у оквиру наших компетенција. Свакако, они лидирају, а ми смо у позадини. Али смо снажна, моћна позадина. Бугарски црвени крст је увек тамо где је то потребно.
Према подацима Државне агенције за избеглице са данашњим даном у смештајним центрима код нас живи 800 избеглица које су већ добиле статус заштите и реално треба да их напусте. У ствари, 25% њих или сваки четврти остаје у тим центрима чак и са већ примљеним документима, јер су тамо смештај и храна бесплатни, а изнајмљивање стана кошта скупо. То озбиљно ограничава капацитет пријема нових избеглица на позадини све већег имиграционог притиска на нашој граници са Турском. Бугарски црвени крст ће се укључити и у решавање тог проблема обезбеђујући и плаћајући кирију 1.000 особа са статусом заштите на годину дана. Како ће се то десити? Где ће живети ти људи тим пре што их на многим местима у земљи не дочекују отворених руку, а све чешће су и манифестације ксенофобије?
Снагом уговора и обезбеђеног финансијског ресурса ми смо преузели обавезу да пронађемо станове за 800 – 1.000 особа. То ће се десити до месец-два дана а уз помоћ наших волонтера, каже Христо Григоров. Избор људи врши Државна агенција за избеглице која ће нам обезбедити спискове са њиховим именима. Знатан део њих биће настањен у Софији, као и у градовима Харманли, Хасково, Јамбол и Стара Загора. Што се тиче ксенофобије Бугара, то није типична црта, већ се ради о изузецима. Подвућићу да и Бугарин не живи у луксузу. Последњих година смо се нашли у загрљају сиромаштва, а десило се тако да треба да бринемо и о избеглицама. Логично је што све то иритира људе и они се питају: “Зашто помажу њима, а мени не? Живот ми је гори од њиховог.“ То је једна страна, а друга је чисто хуманитарно питање. Ако скептичари дођу са нама на граници да виде мајку са троје-четворо деце без пристојне одеће и хране, одмах ће започети да размишљају на другачији начин и биће спремни да помажу! Ја мислим да у души бугарски народ није ксенофоб. Тим пре што када приређујемо различите добротворне кампање одзив је огроман, а поједини, изоловани случајеви неприхватања туђег не треба да озлоглашују наш народ.
Превод: Александра Ливен
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од..
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле..