У току више месеци оно што се догађа у суседној Грчкој било је у жижи друштвене пажње. Већ подуже времена тема о Грчкој присутна је и у истраживањима социолога "Галуп Интернешенела". Најновије национално репрезентативно испитивање јавног мњења остварено је између 30. јула и 6. августа.Бугарска јавност сматра да су за грчку кризу донекле криви и кредитори Грчке. Не примећује се велики степен друштвене солидарности са грађанима суседне земље. Занемарива су страховања респондената да је сличан сценарио могућ и у Бугарској. Такви су закључци социолога.
Ко је крив и ко од те кризе има користи према преовлађујућем мишљењу Бугара?
„Напредак на преговорима Грчке са њеним кредиторима у јулу оставио је утисак код Бугара да је грчка влада та која се може похвалити највећим успехом у насталој ситуацији, коментарише Димитар Ганев из „Галуп Интернешенел-а“. Нешто испод 40 одсто испитаника је таквог мишљења, друга 24 одсто сматра да је корист обострана. Само 13 процената мисли да су повериоци на добитку. Људи са већим степеном образовања и бољим животним стандардом осмишљавају много сложенију слику, износе умереније ставове и налазе позитивне стране и за кредиторе Грчке. Али у целини гледано осећај преваге грчког интереса је јачи. То је по свој прилици резултат постизања споразума између две стране као и одржаног пре тога референдума који је показао снажно противљење јавности политици поверилаца. Мишљења Бугара су прилично изнијансирана, а четвртина испитаника признаје да није у стању да процени ово стање.“
Ево шта респонденти Галупа мисле о кривцима за овако насталу ситуацију:
„Испитан је и однос према неким тврдњама како би се утврдило да ли су и у којој мери у јавној свести уврежени стереотипи као и то где треба тражити кривицу за оно што се догодило у Грчкој, наставља Димитар Ганев. 60% учесника анкете је мишљења да се Грчка суочила са проблемима зато Грци не раде довољно. Овај стереотип је јако раширен у светским медијима и то нам је било главни мотив да га тестирамо. 21% међутим се не слаже са овом тврдњом, док се остали колебају. Истовремено око 70% подржава тврдњу да главну кривицу сносе они који су одобравали зајмове Грчкој. 14% учесника анкете се с тим не слаже. Код овог питања присталице левице имају превагу над онима који се не слажу. Скоро безусловна сагласност се изјављује када је у питању тврдња „Главни кривац за проблеме у Грчкој су њихови политичари“. 75% Бугара подупире ово мишљење, док је само 9 % супротног става. Остали се колебају. Морамо имати у виду да је политичка класа како у Бугарској, тако и у осталим земљама увек на удару негативних коментара – „ако неко мора да је крив то су увек политичари“.
У свом најновијем истраживању „Галуп Интернешенел“ тестира тврдњу „Део дугова Грчке треба отписати“. Она наилази на неодобравање код 70% Бугара. 11% су опречног мишљења, док се остали колебају.
„Између осталог ми смо ово питање поставили пре неколико месеци и структура одговора није битно промењена без обзира на одржани у Грчкој референдум и касније вођене разговоре у Бриселу – расположења у јавном мњењу нису претрпела промену, наставља Димитар Ганев. То се још јасније види у односу према тврдњи „Бугарска би требало да финансијски помогне Грчкој“. Слично питање је постављено и у мају, али и тада, и сада, у августу постотак оних који се слажу је свега 6% , док је више од 80% против.“
Према последњем испитивању јавног мњења које је спровео Галуп и поред тога што већина бугарских грађана мисли да је грчка влада извукла већу корист од закљученог споразума, 43% сматрају да ће се ситуација у Грчкој у будуће погоршавати, а само 21 одсто - да ће ићи на боље. Више од две трећине испитаника признају да нису у стању да одговоре на ово питање.Код тестирања тврдње „Постоји опасност да и Бугарску задеси криза налик на грчку“ позитивни и негативни одговори су подељени на два приближно једнака дела. Они који су ближе дну социјалне лествице одговарају са више бојазни. Овде битну улогу не играју толико дохоци или образовни степен колико наклоњеност конкретним партијама. Присталице партије ГЕРБ већим делом сасвим очекивано одбацују могућност таквог сценарија у Бугарској. По свему судећи нормализација ситуације у Грчкој је донекле умирила духове и у нас.
Превела: Ана Андрејева
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..