Дунав, друга по дужини река у Европи (после Волге), чини природну границуизмеђу Бугарске и суседне Румуније. Наше речно приобаље је још увек неискварено масовним туризмом и поседује бројна невероватна богатства, а то је добар повод да издвојите време да бисте их упознали.

За разлику од супротне, румунске обале Дунава која је ниска, мочварна и готово ненасељена, бугарска обала је виша, утонула у зеленило и обилује сиромашним, али сликовитим насељима, природним знаменитостима и пре свега траговима давних времена. Дунав је некад био природна граница Римског царства која је требало да буде добро обезбеђена. „Стога се у бугарском подунављуналазило изузетно много путних станица. То су били утврђени градови у којима су биле смештене војне трупе, али је такође живело цивилно становништво“, прича Стефан Проданов, председник Савета за туризам града Свиштова. Недавно су, уз помоћ европских средстава, три подунавске општине - Свиштов, Белене и Ценово, креирале заједничку туристичку руту која нуди непоновљиве природне призоре и несвакидашње путовање кроз древну прошлост овог подручја. Једна од најпознатијих и најпосећенијих знаменитости на тој рути су остаци тврђаве Нове у близини Свиштова. 48. године нове ере у околини данашњег града размештена је Осма римска легија. Од некадашње велике тврђаве Нове данас су остали само бедеми са пушкарницама. У центру утврђења су се налазиле административне зграде, јавна купатила и једна од највећих болница у пределима Римског царства коју је изградио цар Трајан. Крај села Кривина у општини Ценово туристи могу да виде касноантичку тврђаву Јатрос. Претпоставља се да су њени темељи ударени почетком IV века, а у каснијој етапи на овом месту је подигнута и хришћанска базилика. Археолози наилазе и на трагове комплекса стамбених и привредних грађевина. На подручју општине Белене већ годинама се истражују остаци античке тврђаве и царинарнице Димум. „За време Римљана Димум је био војно утврђење и лука са веома развијеном трговином“, каже Стефан Проданов. Шта се још може видети у овом живописном подунавском крају који одише хиљадугодишњом историјом? 

„То је природни парк „Персина“ са ретким и угроженим врстама животиња, птица и виших биљака, објашњава г. Проданов. - Он се налази на територији три општине. Парк привлачи и туристе који се крећу међународном бициклистичком рутом EuroVelo 6, део које пролази и дуж бугарске обале Дунава. Код нас долазе бројни заљубленици у бициклизам углавном из Немачке, Аустрије и Швајцарске који остају задовољни разноврсним могућностима за туризам. Они одседају у локалним хотелима и кућама за госте каквих има у скоро сваком овдашњем селу.“

Без обзира да ли путујете бициклом, идете пешке или паквозите ужим и необележеним путевима препуним рупа, можете обићи дивна места у подунавском делу наше земље која свакако вреди видети. „Речни туризам омогућава многим људима да се упознају са нашим античким наслеђем“, каже Стефан Проданов и додаје:

„Током лета на Дунаву се организује туристичка регата. Многи кајакаши и кануисти из европских земаља одседају у сваком нашем граду на приобаљу, праве кампове и обилазе локалне културно-историјске и природне знаменитости. Велики крузери који најчешће крећу из Беча, бацају сидро у луци Свиштов, али, нажалост, туристи обично нису упознати са богатствима нашег краја и зато посећују познатије објекте и места као што су град Велико Трново и архитектонски резерват Арбанаси, који су удаљени стотинак километара од дунавске обале. Затим се укрцавају на брод и наставлају путовање, а појма немају шта су пропустили“, не крије своје разочарење Стефан Проданов.

Упркос томе, председник Савета за туризам Свиштова не може да се пожали на недостатак туриста. Град је обојен посебном атмосфером почетком јуна када се на традиционалном Фестивалу античког наслеђа „Орао на Дунаву“ окупља на десетине хиљада гостију. На његовом овогодишњем издању преко 300 учесника из Бугарске, Италије, Румуније и Пољске, одевених и опремљених као римски легионари, реконструисало је догађаје везане за начин живота наших предака, културу и војне сукобе између империјалног Рима и аутохтоних племена.Ове спектакуларне реконструкције које се одржавају у природном декору, међу рушевинама древног римског града Нове, наилазе на изузетан успех. Зато однедавно фестивал има и јесење издање „Лознице Новеа“ (у преводу „Вињаге Новеа“). Ове године оно ће се одржати у септембру, а свака слична манифестација је прилика да поново доживљавамо славну античку историју наше земље.

Превела: Марина Бекријева
Фотографије: архива