На Велику Госпојину на хиљаде православних и католичких верника прославиће Успење Пресвете Богородице. И док широм Бугарске хришћани овај празник славе према црквеним канонима, становници града Ћустендила, у западном делу земље, ће прославити "Панагију".
"Панагија" је име којим се зазива Богородица, ритуал мешења и обредног ломљења хлеба који се затим једе у заједничком ритуалу. "Панагија" су и медаљони с Богородичиним ликом. Име "Панагија" давано је црквама, утврђењима, чак и градовима.
У "Панагији" – Уздизању хлеба, преплићу се религиозна и народна традиција. Празник "Панагија" се обележава у црквама и параклисима који су посвећени "Успењу Богородице" и културни је израз бугарске православне традиције, ликовне и вокалне уметности. Дан пред црквени празник девојке одевене у народне ношње срповима жању класје пшенице и певају жетелачке песме. А жене месе погаче исто као и некада њихове баке – са чистом водом из кладенца, пред свитање, а затим их пеку у пећи. Сам чин мешења хлеба одсликава његов сакрални карактер. Жито се освећује, посуде у којима се хлеб меси третирају се с религиозним поштовањем. „Стара-мајка" учи и преноси тајну справљања хлеба најлепшој девојци.
Ове године ритуал мешења богородичног светог хлеба се извести у селу Пиперков чифлик. Народна традиција ће бити приказана око цркве Св. Јована Рилског, где ће жене учити девојке мешењу хлеба према древном обичају. Хлеб ће се пећи у традиционалним глиненим тепсијама, а затим ће бити изложен испред храма "Успења Пресвете Богородице" у Ћустендилу где ће се и одржати ритуал Уздизања хлеба "Панагија".
Празнични хлеб је посебан, подвлачи Љубљана Начева, стручњак Одељена за културу и духовни развој Скупштине града Ћустендила. Наравно, увек се меси од брашна, воде, квасца и соли, али само његово мешење представља ритуал који је на првом месту везан за духовно пречишћавање човека. Он садржи молитву, палење свећа итд.
15. августа жене из Ћустендила по традицији месе хлеб молећи се за општу добробит, украшавају га фигурама израђеним од теста које говоре о прошлости и обичајима и односе га у храм у знак захвалности Богородици. Ова традиција очувана је и на неким другим местима, али, по речима Љубљане Начеве, у Ћустендилу као да је смисао најузвишенији.
За град Ћустендил мешење празничног хлеба за Успење Пресвете Богородице је стародавна традиција, јер црква у граду носи име „ Успење Пресвете Богродице". На тај дан људи односе у цркву празничне хлебове да се свечано освештају. Што се тиче културног форума "Панагија", који постоји већ 8 година, само да кажем то да кроз њега тежимо да унесемо и покажемо хришћанску културу, аутентичне идеје из свакодневице и етнографије – све у свему, да Бугарина вратимо древним традицијама и подсетимо колико су оне лепе и применљиве у нашим данима.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: kultura-kn.info
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..