Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Празник Панагија у Ћустендилу на Успење Пресвете Богородице

БНР Новини

На Велику Госпојину на хиљаде православних и католичких верника прославиће Успење Пресвете Богородице.  И док широм Бугарске хришћани овај празник славе према црквеним канонима, становници града Ћустендила, у западном делу земље, ће прославити "Панагију".

"Панагија" је име којим се зазива Богородица, ритуал мешења и обредног ломљења хлеба који се затим једе у заједничком ритуалу. "Панагија" су и медаљони с Богородичиним ликом. Име "Панагија" давано је црквама, утврђењима, чак и градовима.

У "Панагији" – Уздизању хлеба, преплићу се религиозна и народна традиција. Празник "Панагија" се обележава у црквама и параклисима који су посвећени "Успењу Богородице" и  културни је израз бугарске православне традиције, ликовне и вокалне уметности. Дан пред црквени празник девојке одевене у народне ношње срповима жању класје пшенице и певају жетелачке песме. А жене месе погаче исто као и некада њихове баке – са чистом водом из кладенца, пред свитање, а затим их пеку у пећи. Сам чин мешења хлеба одсликава његов сакрални карактер. Жито се освећује, посуде у којима се хлеб меси третирају се с религиозним поштовањем. „Стара-мајка" учи и преноси тајну справљања хлеба најлепшој девојци.

Ове године ритуал мешења богородичног светог хлеба се извести у селу Пиперков чифлик. Народна традиција ће бити приказана око цркве Св. Јована Рилског, где ће жене учити девојке мешењу хлеба према древном обичају. Хлеб ће се пећи у традиционалним глиненим тепсијама, а затим ће бити изложен испред храма "Успења Пресвете Богородице" у Ћустендилу где ће се и одржати ритуал Уздизања хлеба "Панагија".

Празнични хлеб је посебан, подвлачи Љубљана Начева, стручњак Одељена за културу и духовни развој Скупштине града Ћустендила. Наравно, увек се меси од брашна, воде, квасца и соли, али само његово мешење представља ритуал који је на првом месту везан за духовно пречишћавање човека. Он садржи молитву, палење свећа итд.

15. августа жене из Ћустендила по традицији месе хлеб молећи се за општу добробит, украшавају га фигурама израђеним од теста које говоре о прошлости и обичајима и односе га у храм у знак захвалности Богородици.  Ова традиција очувана је и на неким другим местима, али, по речима Љубљане Начеве, у Ћустендилу као да је смисао најузвишенији.

За град Ћустендил мешење празничног хлеба за Успење Пресвете Богородице је стародавна традиција, јер црква у граду носи име „ Успење Пресвете Богродице". На тај дан људи односе у цркву празничне хлебове да се свечано освештају. Што се тиче културног форума "Панагија", који постоји већ 8 година, само да кажем то да кроз њега тежимо да унесемо и покажемо хришћанску културу, аутентичне идеје из свакодневице и етнографије – све у свему, да Бугарина вратимо древним традицијама и подсетимо колико су оне лепе и применљиве у нашим данима.

Превод: Албена Џерманова
Фотографије: kultura-kn.info



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фолклорни сусрет у Добричу окупља припаднике различитих заједница поводом Међународног дана толеранције

Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..

објављено 15.11.24. 07.30

Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у Балчику

Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..

објављено 20.9.24. 08.05

Више од 80 занатлија учествује на Фестивалу заната у Великом Трнову

Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..

објављено 18.9.24. 08.00