Желите да се тетовирате, али се плашите бола или не знате шта бисте истетовирали? Све што вам је потребно у оваквом тренутку јесте пријатељски савет. Код зубара, гинеколога и тату уметника обично идемо на препоруку пријатеља. А кад смо већ код савета, мој савет је – идите код мајстора тетовирања Марија. Очараће вас шарматним осмехом и занимљивим причама, што ће вам умањити страх и трему приликом тетовирања. „Човек слободног духа“ – то је прво што ће вам пасти на памет када се упознате са овим тату уметником. „Јесте, тако је, али немојте заборавити да је слобода релативни појам и свако је утонуо у своју свакодневицу,“ контрирао нам је Марио. Има нечег необичног у њему. Марио слика. Када слика за себе, он ствара слике које су одраз нашег унутрашњег света и снова. Курсеви, академија? Не. „Већина нас је почела цртати још у дечјем вртићу,“ објашњава Марио. – Ја сам се једноставно тиме на неки начин наставио бавити.“ Наравно, прошао је и кроз период са графитима, док је једног дана открио за себе чари тетовирања. То се догодило док је радио као ронилац.

„Роњење је нешто што ће вам пружити несвакидашњи доживљај. Испод површине воде човек је у прилици да види толико необичних ствари, свет у коме влада мир који се не може описати речима већ се мора доживети. Али са тим је готово сада, пошто је ронилачки центар у коме сам био запослен затворио своја врата. Отприлике сам се у том периоду почео бавити тетовирањем,“ рекао је Марио Григоров.

А како се постаје тату уметник?

„У неким земљама како би постао мајстор тетовирања потребно је да прођеш обавезну обуку, али у Бугарској није тако, коментарише Марио. – Скоро свако ко се занима за тетовирање на почетку тетовира воће и поврће, рецимо, поморанџу или грејпфрут, а тек касније прелази у фазу тетовирања свињских ножица или ушију. Мирис није баш од најугоднијих, али тако се почиње. Следе експерименти са самим собом и пријатељима. Од велике је користи посматрати рад осталих мајстора тетовирања, јер они стално објашњавају како се шта ради и тако сте у прилици да научите нове технике тетовирања.“

Што се трендова у тетовирању тиче, тренутно нема таквих. И ако су до пре пар година сви били луди за натписима типа „Only God can judge me,” данас људи раде тетоваже које су на неки начин везане за њихов живот, а неретко су у питању и слике или натписи који су им се једноставно допали. „Али увек морамо послушати савет тату уметника јер је он тај који има велико искуство и може да процени како ће наша идеја изгледати на кожи,“ открива тајне уметности тетовирања Марио. Пошто је ово врста уметности, зар не? „Тетоваже су као слике. Имаш наручиоца, односно клијента који каже шта жели да види на слици, односно на свом телу. Имамо и уметника, тј. мајстора тетовирања или сликара када су у питању слике. Он осмишља и израђује тетоваже. Дакле, ако је сликање уметност, онда је и тетовирање уметност,“ објашњава млади мушкарац. У свом раду покушава да испуни жеље својим клијентима како би они били максимално задовољни. Наравно, када је клијенту потребан савет, он је увек спреман да му изађе у сусрет. 

Али, као што је случај са већином младих Бугара, нажалост, и Марио је отишао из земље. Отишао је у посету пријатељу на острву Корзика где је нашао посао и одлучио да остане. Тврди да се добро осећа, али му Бугарска ипак недостаје. Категоричан је да ће се једног дана вратити у домовину.

На питање шта се по његовом мишљењу мора променити у земљи како је не би напуштали млади људи, Марио је одговорио: 

„По мени, политичари треба да престану са безочним пљачкањем земље. Тада ће људи примати веће плате а имаће и боље услове живота. По мени, људи из Бугарске одлазе због слабих финансијских могућности. Недавно сам прочитао чланак посвећен учитељским платама. У Бугарској један наставник, рецимо, прима 350 евра, док у осталим европским земљама учитељи месечно зарађују 2.000 евра. Дакле, недостатак новца тера Бугаре да напусте своју домовину,“ рекао је на крају разговора Марио Григоров.