Од неколико дана у жижи медијске пажње у Бугарској су једна француска грађанка иранског порекла – Езида Елхам и румунски грађанин Мимо Попеску, за којима трага бугарска полиција. Одсуство благовремене информације од стране МУП-а довело је до појављивања апокалиптичких сценарија, повезаних са лицима за које се сумња да су терористи "Исламске државе". Из званичног саопштења МУП постаје јасно да су медијске публикације, интерпретација акција које спроводи Главна дирекција Националне полиције, а које су повезане са обезбеђењем фестивалаSpirit of Burgas, као и са мерама на сузбијању илегалне миграције и трговине лажним личним исправама. Додаје се да су француска и румунска лична карта поменутих лица, објављене у неким медијима, фалсификоване.

„По нашој оцени званична информација је коректна зато што је мало вероватно да неко ризикује тако што објави лажне податке или прикрије информације, а  да се потом догоди неки инцидент, коментарисао је Тихомир Безлов, аналитичар из Центра за истраживање демократије. Последице су стварно веома тешке.По мом мишљењу заиста је посреди нека криминална група која се бави фалсификовањем личних исправа.Није искључено да је информација помешана – рецимо могуће је да се особе за којима се трагабаве издавањем докумената лицима, повезаним са „Исламском државом“ без обзира да ли улазе у "Исламску државу" или је напуштају.“ На ову званичну информацију треба да гледамо као на нешто сасвим нормално, ако желимо да имамо какво-такво поверење у институције.“

Што се појачаног обезбеђења на фестивалу Spirit of Burgas тиче, Тихомир Безлов објашњава да се не ради о конкретној терористичкој претњи, већ о нормалним безбедносним мерама. С једне стране због масовног окупљања људи, а с друге – због атентата у Сарафову, за који до сада није утврђено да ли су терористи располагали  мрежом помагача у Бугарској.

Да ли после атентата на аеродрому у Бургасу 2012. г. постоји потенцијална опасност од тероризма?

„По нашем мишљењу логично је што има лица која стварају ризик по безбедност земље, наставља Тихомир Безлов. Од 2013. г. званично је регистровано око 30 хиљада људи који су на територију Бугарске ушли као имигранти.Поред тога присутан је супротан тренд - европски грађани путују у „Исламску државу“ са циљем да ратују на њеној страни. Има случајева ухапшених лица на захтев западноевропских специјалних служби, која су изручена одговарајућим државама. Има и таквих који су ухапшени у зеленом појасу на бугарско-турској границиза које је сигнал Турска добила од бугарске стране, дакле можемо говорити о одређеном броју страних грађана који путују у правцу „Исламске државе.“ Бугарска покушава да контролише тај проток грађана из и у "Исламску државу. Наша земља је суочена са још једним проблемом. Она је међу европским државама у којима се догодио тежак терористички инцидент. У Бугарској је од 2012. г., после атентата на аеродрому у Бургасу, ризик много већи него што смо раније мислили.“

„Мада бугарско друштво није подложно екстремистичким идеологијама и премда се енергично супротставља свим облицима тероризма, вероватноћа да појединци, домаћи или страни држављани, који бораве на територији Републике Бугарске буду умешани у терористичке активности, не може бити искључена“, то се истиче у стављеној на јавну расправу Стратегији о сузбијању радикализације која доводи до тероризма. Тихомир Безлов је објаснио како је потребно пре свега утаначити разлику између две појаве зато што је радикализација много шири појам од тероризма.

„Ова стратегија покушава да створи шири оквир у који се уклапају различити ризици од радикализације и да понуди механизме за њено сузбијање. За разлику од ужег појма тероризма против којег се боре специјалне службе и органи за спровођење закона, у случају  потенцијалне радикализације се рачуна и на улогу образовних институција. Очекује се да ће оне препознати ризике и створити услове за спречавање таквог крајњег понашања.“

Тихомир Безлов је додао да су радикализација и тероризам узајамно повезане и за јавност подједнако релевантне теме, али је изразио жаљење што су ретки покушаји да оне буду обрађене: „Свака стратегија тражи прибављање мишљења многих институција што понекад води до бескорисног причања, али од негде мора да се почне.“

Превела: Ана Андрејева